Грчки теолог Панајотис Бумис, професор Атинског универзитета, је изјавио да православни хришћани не треба да се плаше уније између православних и католика. Но, притом он је проговорио о томе, да ће између православаца и католика настати нека врста „јединства“.

Своје мишљење, он је изложио у кратком чланку, који је објавила "Ромфеа", као одговор на публикацију другог грчког теолога, Панајотиса Катрамадоса, посвећену критици недавно усвојеног документа Мешовите теолошке комисије о примату и саборности.

Према његовим речима, до уније не може доћи, пошто се Источна православна црква састоји од многих аутокефалних Цркава, које неће хтети да се потчине римском папи, чувајући своју независност. Међутим, напоменуо је, да ћемо „имати јединство између православних и католика“.

Одмах се поставља питање, какво јединство? Уосталом, ако се католици не одрекну своје доктрине о папству (а никаквих измена у њиховој званичној доктрини нема и неће их бити!), онда се свако црквено јединство са њима може сматрати управо као унија. Јер, пристајањем, рецимо, на евхаристијско општење са Римом, православна страна се самим тим индиректно саглашава са папством.

О напредовању папства у Православљу сведочи и нова фанарска еклисиологија, у којој се тврди, да саборност без примата не постоји. Шта је ово ако не међуетапа на путу ка прихватању примата римског папе? О томе пише и Катрамадос, указујући на то, како су поједини православни теолози (митрополит Јован Зизјулас) допринели покушајима папа да „првенство“ учине прихватљивим за православне.

Уосталом, ако прихватимо констатацију о томе, да је примат као такав неопходан у Цркви, онда кретање у правцу признавања примата римском папи постаје чисто технички задатак. Прво се Фанар проглава „првим“, а онда на то првенство сасвим логично претендује Рим. Јер ако основа за раскол између православних и католика није полагање права Рима на примат, онда је све друго споредно и брзо ће бити „превазиђено у дијалогу“ (од стране комисије коју контролишу Ватикан и фанариоти).

Таквим начином, Бумисово позивање на аутокефалије је неуверљиво, пошто управо Фанар покушава да аутокефалности одузме унутрашњи смисао и права. У овом контексту, не говоримо о томе, да Рим постаје православним (прихватањем саборног устројства Православне цркве), већ о томе, да Православље прихвати папистички начин размишљања, сагласи се да прихвати било који облик папистичког првенства у Цркви.

Међутим, Бумисова логика је прилично симптоматична. Ми смо већ писали о томе, да ће Грци покушати да представе ствар на начин, као да није Фанар тај који улази у унију са Римом, већ да католици на неки начин постају православни (мада то у пракси није ни близу и сва католичка реторика о синодалност је само реторика).