Косово је срце Србије, Република Српска је највећи успех српског народа у 20. веку, а Црна Гора је и српска држава, сматра др Јован Антовић, хематолог, редовни професор престижног Каролинска института у Шведској, уз подсећање да су Срби у минулом веку били велике жртве и да су то и на почетку овог столећа

Кад је 2023. др Јован Антовић хематолог, редовни професор престижног Каролинска института у Шведској (уз историчара Миодрага М. Петровића) изабран за личност године, Ивица Кузмановић је за њега написао да истину воли више и од науке, и да за себе радије каже да је истраживач него научник. Уз то истиче и да је доказ живости Видовићевско-Ђурићевског духа међу српским професорима, што се посебно очитује у „истинској посвећености своме занимању, са чврстом моралном вертикалом људи који су искуством превазишли оно о чему су говорили и који се нису бојали да говоре онда када нису смели да ћуте“. О свом деловању и својим уверењима др Антовић је говорио за „Печат“.

Професоре, с обзиром на то да сте у Србију допутовали непосредно по усвајању резолуције о геноциду у Сребреници, имате ли намеру да одустанете од реченице „Можете да ме убијете, Срби јесу жртве“ коју изговарате с великом сигурношћу?

Никада! Ову поруку видео сам исписану на мајици једног навијача када сам ћерку довео на финале европског првенства у одбојци у Београду, и усвојио је за сва времена. Нисмо ми Срби савршени, и у овим последњим ратовима чинили смо оно што никада раније нисмо, али далеко смо од онога што нам се намеће као терет. Напротив, Срби су истински губитници 20. века. Могу да кажем да је Република Српска најбоља ствар која се Србима десила у 20. веку, и ваљда ћемо бити толико паметни да је не изгубимо у 21. столећу. Срби су практично нестали са свих територија на којима су живели, протерани су и српски језик и писмо, српска култура. У Сребреници се десио велики злочин, али мислим да смо ми резолуцију о геноциду протумачили супротно њеној суштини, и то ми сами, јер као доктор школован у духу западњачке медицине ја се трудим да сваки документ прочитам у оригиналу, па сам тако прочитао и текст ове резолуције. Значи, резолуција је у потпуности на линији онога како свет говори о Србима у последњих 30 година, али она није обавезујућа и мислим да смо је сами криво протумачили. Злочин не поричем, а геноцид је дефинисан међународном конвенцијом и овде се није догодио. Зато, чак и без жеље да браним Србе, ако би ово била резолуција о геноциду, онда бисмо девалвирали стварни геноцид који је извршен над Јеврејима, Курдима, Јерменима и нама Србима у Јасеновцу који још није означен као такав.

Како се осећате кад се тамо, у том „белом свету“, суочите са оптужбама против свог народа које, једноставно, нису истините?

Знате како, сваким покушајем да о моме роду причају неистине мене терају да од једног приличног космополите у својој суштини постајем све више Србин и приближавам се одређењу „Србин или смрт“! Значи, иако живим у сређеној европској земљи, иако сам школован у Америци, они ме гурају да пре свега будем Србин, па тек онда све остало. Направити „геноцид“ у једној општини, а притом не ликвидирати ниједну жену и дете, већ искључиво наоружане људе у војним униформама, иако сматрам да је убиство и само једног човека страшан злочин и пре свега против Бога, то заиста није геноцид. Е сад, ко стоји иза тога и са којим циљем, то је друга прича. Без обзира што се у неким стварима нисам слагао с генералом Младићем, уверен сам да он као школован војник никада не би дозволио ништа ни приближно томе, нити наредио злочин над заробљеницима.

Јесте ли у свом животном и радном окружењу, у Шведској и шире, били у неприлици да осетите неки притисак само зато што сте Србин?

Не, никада, али баш никада. Можда и због тога што сам таква личност да мени мало ко може нешто да каже или уради јер зна да ће уследити адекватан одговор. Не трпим никакве притиске и супруга и ја смо у време ковида били спремни да одемо у село близу Сокобање и гајимо печурке и козе, само да не бисмо примили вакцину. Неко време сам радио и у фармацеутској индустрији где нисам напредовао, јер сам брзо схватио да човек тамо треба да буде послушан а не паметан, и рекао себи да нико не може да ме купи, таман морао да одем на планину Селичевицу поред Ниша и лечим сељаке за млеко, месо и јаја и не треба ни да ме плате. Значи, ако имаш нешто у свом мозгу, ти ћеш опстати. Нисам се родио као доктор и не морам ни да умрем као доктор, али морам да умрем као човек. Чак и ако ниси верник. Ако тако ствари поставиш, онда се не бојиш ни смрти јер и смрт је боља од страха, а што рече мој одличан пријатељ – ја сам у годинама када могу да говорим истину (а истина је, како рече Свети владика Николај, оно што је увек исто).

Осим што имамо спољне непријатеље, Срби воле да кажу да смо ми сами себи највећи непријатељи. Има ли таква оцена утемељење у стварности?

Кад човек чита историју такву каква је написана, постаје му јасно да смо много грешака направили и да смо заиста сами себи много криви. Тако смо прихватили флоскулу да су Србе у НДХ убијали усташе, а не Хрвати. Мишљења сам и да су Чарнојевићи грешка у српском систему, и због тога сам се сукобио с мојим пријатељем проф. др Владом Димитријевићем, који мисли да би у супротном сви Срби били побијени, а ја тврдим да је Србима било тешко и у Босни и у Херцеговини, а опет нису напуштали огњишта. Истовремено мислим да док се као народ не покајемо на коленима за ритуално сатанистичко затирање Обреновића (не само за убиство Александра и Драге већ свих њихових рођака), не улазећи у династичке борбе, неће нам бити боље. И није само Тито стајао иза пасјих гробаља него су стајали и Срби. Тито не би могао ништа да уради без Срба који су чинили злочине над својим народом.

Спадате међу ретке српске лекаре који су имали храбрости да у времену ковида искажу сумњу у природу вируса, затварање, ношење маски, примање вакцина. Како сте, с дистанце, видели Србе у тој ситуацији?

Ако се изузме првобитни шок од непознатог, српски народ се побуном у ковиду показао изузетним. Лако је било бити антиковид против ковид вакцина у Шведској, где није било мера затварања и осталог. После прва три катастрофална месеца код Срба је, као што каже моја жена, прорадио винчански ген. Наравно, ковид је био прича, а Божије је провиђење или воља да све оно што сам рекао 20. априла, изузев ремдесивира који сада не бих узео ни у лудилу, данас бих крвљу потписао. Испоставило се да смо сви ми који смо били с ове стране били у праву, не зато што смо можда били паметни него смо видели да нешто није логично, а што није логично није ни истинито. Здрав српски сељак са здравом српском логиком је брзо проникао да нешто ту није логично и понашао се у складу с тим.

Како нико из врха власти која је преко Кризног штаба била и налогодавац свих мера, па чак ни из Министарства здравља, није имао баш никакву сумњу ни у необичну болест ни у непроверену вакцину? Да ли верујете у незнање или се радило о лошој намери?

Мислим да је лоша намера стајала иза свега на глобалном нивоу, и нико не може да ме разувери у то. Овога пута није им прошло, али бојим се шта ће доћи на јесен, јер већ увелико причају о птичјем грипу, а људима саветујем да спреме залихе хидроксихлорокина, азитромицина, аспирина. Без тих лекова не крећем на пут, јер јасно је да нам опет спремају нешто и то доказује да им намере нису добре. Да ли су наше власти биле део тог глобалног система и потпали под његов утицај, показаће време. За Швеђане знам да су по препоруци Каролинске већ 15. априла 2000. одустали од примене мера СЗО а после примењивали своје протоколе. Тако су смањили смртност на интензивној нези на Каролинској са 35 на 12 одсто, значи два и по пута. Лично сам у томе учествовао у вези с терапијом против згрушавања крви и знам да су апсолутно селективно људе стављали на респираторе знајући какав исход дају. У Стокхолму ниједног тренутка нисмо имали ковид болницу, сви су болесници лечени у оквиру здравствене заштите.

Како објашњавате да у Србији скоро нико од политичара и људи из власти није оболео од ковида, док су народ, па чак и лекари, умирали у великом броју?

Веома једноставно. Пили су на време ивермектин и хидроксихлорокин!

Значи, др Несторовић је био у праву и нудио спас онима који су хтели да чују!?

Апсолутно! Могу да се не слажем с др Несторовићем око неких политичких ставова, али имам велико поштовање за његово знање медицине и резултате које је остварио. Излечио је више наше деце него што их је неко видео у животу. А знам да су и доктори у Шведској масовно пили хидроксихлорокин.

Код нас је, нажалост, умрло чак 174 лекара од ковида и многи од њих су изгарали у борби за спасавање оболелих, али многи су се понели нечасно и издали медицинску етику. Може ли лекар мирно да спава ако поступа несавесно?

Не браним никога ко је поступао нечасно, али не желим да нападам људе из еснафа. Међутим, после многих случајева, моја жена и ја смо породично закључили да нас је срамота професије у којој смо. Јер баш доктори су морали да кажу НЕ за неке ствари. Разумем да су се многи људи плашили, да су неки били поткупљени, да нису имали довољно знања, али не могу да верујем, чак и под условом да човек не верује у Бога, да може неке за живот важне ствари да прећути или намерно ради супротно. Али неки који су били истурени сигуран сам да нису имали добре намере из разних разлога. Једноставно, 90 одсто лекара пратило је мејнстрим јер су се плашили да остану без посла. Осрамотила се наша струка у Србији прилично, у то немам нимало сумњи.

Сад кад научници целог света објављују своја истраживања и потврђују штетност вакцина, једна од тежих последица вакцинације јесте огромно неповерење народа у званичну медицину и лекарску струку. Делите ли тај утисак?

Да, и то је страшно! На самом почетку ширења ковида сумњао сам у вакцину и већ у мају 2020. одлучио сам да је не примим. Али ја нисам дозволио да моја деца буду вакцинисана ни против хепатитиса Б, и спреман сам око тога да ратујем с ким год. Дати детету на рођењу вакцину против хепатитиса Б због сексуалног контакта који може да му се деси у пубертету јер се крв тестира, сматрам лудошћу. За ХПВ мислим да је боље и корисније објаснити детету ризике промискуитета или значај заштите приликом односа. Све остале вакцине смо добили и ми и наша деца. Око вакцинације ме је довело до лудила то да ја који сам школован по западној медицини не знам шта да саветујем својој деци кад добијем унуке јер ни ја више немам поверења у званичну медицину. Ту мислим на редовну вакцинацију, и мислим да је то огроман проблем. И даље мислим да евентуално полио, тетанус, можда чак и антитуберкулозне вакцине имају своје место, ове све нове треба проверити. Јуче сам чуо фасцинантан, али проверен податак да у Сокобањи која има осам хиљада становника има чак 20 аутистичне деце. Не тврдим да је то последица вакцине, али тврдим да није нормално. И поред свега, мислим да још увек имамо добре лекаре, само се треба распитати који су то лекари, јер ови естрадни сигурно нису најбољи.

Шта мислите о СЗО која хоће да се свим земљама света наметне као надвладина организација и узме здравствене суверенитете свим чланицама?

О СЗО не мислим баш ништа, јер то је организација која је експонент политике и која сва овлашћења жели да узме у своје руке и здравствене системе суверених земаља подреди својим интересима и плановима. Срећом, показало се да већина чланица није на то пристала и није потписала протокол којим се практично сва власт над епидемијама преноси на СЗО. Да је протокол усвојен, без обзира што он нема снагу законског акта, Шведска вероватно не би могла да се понаша онако слободно како се понашала у време ковида. Тако да мислим да се све своди на одговорност и храброст локалних политичара. Али видели смо шта се десило словачком премијеру Фицу!

Имате ли сазнања да нам спремају неки нови вирус ускоро?

Немам, наравно, потврду, али мислим да ће, као што сам поменуо, „истрчати“ птичји грип. Покушали су с оним мајмунским грипом, па су онда схватили да је он ограничен на геј популацију. Кад сам видео да проф. Мек Кала, који има више од 700 медицинских публикација, који је цитиран више од 110 хиљада пута (као професор на Каролинској имам 3.000 цитата), говори исто што и ја, онда вероватно нисам потпуно у криву. Проф. Мек Кала сад објављује на својим каналима претпоставке да ће од јесени кренути птичји грип јер је пре неки дан објављен случај птичјег грипа без контакта са животињама.

Значи, диже се полако атмосфера, само је питање колико ће народ бити спреман да то прогута. Ако се побуни, као у време ковида, постоји могућност да им пројекат пропадне. Питам се зашто на тему ковида никада није одржан макар иједан састанак, а о нокту на малом ножном прсту се прави бар један симпозијум годишње. У ковиду толико ствари није било логично, а што није логично то није ни истинито, али нико није дозволио да се стручњаци суоче и објасне то што није логично, и то је само по себи довољно индикативно. Фаучи је, на пример, у почетку признао да је смртност од ковида 0,1 одсто и нешто мало већа него код обичног грипа, али сад то пред Сенатом покушава да оповргне. У Стокхолму је од вируса умро један здравствени радник. У сваком случају треба бити опрезан, али не треба се плашити јер многи људи су умрли због страха јер страх а нарочито паника су највећи непријатељ и то не само због обарања имунитета.

Како да се врати поверење народа према здравственом систему, и да ли је то могуће?

Волим да кажем да је медицина хирургија, а све остало су враџбине (смех!), а из тога је јасно да се без здравствених установа и лекара који у њима раде не може. Међутим, много би се постигло ако бисмо уместо изабраног лекара имали породичног лекара. Људи не схватају колико је то различито, јер кад одете код изабраног лекара, он има неколико минута за вас, не додирује вас, значи не прегледа вас, него је ту само као скретничар који треба да вас упути неком специјалисти. А породични доктори знају све о породици коју лече, имају комплетне историје болести свих чланова и ако успеју да створе поверење код вас, то је најбољи пут за излечење. У српској медицини постоје велике контроверзе. Прво, богати и познати се лече у државним установама а сиромашни плаћају приватно лечење. Друго, знало се раније да у приватним установама болесници добијају бољи третман него у државним, али сада тога више нема јер нема ни емпатије. Зато се више плашим нељудскости него незнања.

Обавештени сте, претпостављам, да Крагујевац, чији је Медицински универзитет захваљујући вама потписао споразум о сарадњи с Каролинском, постаје центар вештачке интелигенције. Шта мислите о томе?

Не мислим да ће вештачка интелигенција моћи да нас истреби, јер као и све и вештачка интелигенција је у људским рукама. Али да може да се злоупотреби, нема сумње. Мислим да ће проблем недостатка емоција кочити вештачку интелигенцију јер она никада не може да донесе емотивну или духовно базирану одлуку. Међутим, бојим се да се ми у том прилажењу ЕУ играмо многим стварима које нам можда и нису нужне. Питам се и зашто неко одједном има потребу да развија БИО 4 лабораторије у Србији? То су лабораторије највећег степена заштите против инфективних агенаса и такође могу да буду злоупотребљене.

Извор: "Печат"