Нимало театрално, а посве истинито, морамо да кажемо, да је Сабор СПЦ, на овогодишњем мајског заседању, задао коначан и дефинитиван ударац институционалном постајању СПЦ. Наши цењени читаоци ће имати могућност да – ексклузивно – у наставку овог нашег саопштења виде списак новоузведених митрополита и архиепископа Београдске патријаршије.

Но, пре тога, желимо да дамо извесна канонско – уставна разјашњења.

Још 2008. године, приликом самовласног титулисања архиепископом покојног митрополита Амфилохија, наш уважени сарадник, а највећи  канониста у данашњем Православљу, Жељко Жугић Которанин, показао је да Устав СПЦ познаје титулу само једног архиепископа - Пећког. Но, исти је истовремено и патријарх. Друге архиепископе овај Устав не помиње!

Ако би Устав дозвољавао постојање још једног или више архиепископа у СПЦ поред Пећког, тад би ове одредбе (Устава) морале другачије да гласе, морало би се одредити да руковођење односним телима (Сабором и Синодом у случају спречености или смрти патријарха) преузима… архиепископ, или митрополит … кад архиепископа нема, јер је архиепископ виши по части од митрополита без обзира на дан његовог производства. Архиепископ је првенствујући епископ, он је архи - на челу, или у слободном преводу, први.

Док год Устав сматра митрополита за првог по части иза патријарха и дословно у његовој личности и архиепископа Пећког - постављање новог, другог архиепископа макар и само почасног у Српској Православној Цркви је противуставно.

Појава митрополита у архиепископском достојанству у сабрању архијереја СПЦ ремети законити поредак части, али и права која из тога поретка произилазе.

„…да ће сваки митрополит речених провинција са епископима те области рукополагати епископе те области … а митрополити речених провинција … рукополагаће се од Цариградског Архиепископа…“ /28. правило IV Васељенског сабора/

Част архиепископа већа је од части митрополита, као што је част митрополита већа од части епископа. Јер, епископе постављају митрополити, а митрополите архиепископ. Својом појавом 26 нових „архиепископа“ стичу првенство части над свим митрополитима СПЦркве без обзира на време њиховог производства. Тиме они собом условљавају њихово уставно право да у време спречености патријарха или упражњености патријарскога трона председавају СА Сабору СПЦркве. Такође, ови „архиепископи“, који су уједно и митрополити, су потенцијални поглавари будућих цркава које ће настати на телу разрушене Српске Православне Цркве.

И оно што на крају желимо да нагласимо, у рушењу СПЦ, на протеклом Сабору, учествовали су листом сви епископи, чак и они који смо до недавно звали правовернима.

А ко је творац митрополитанско-архиепископског система у СПЦ, писали смо недавно  Упоредите, па ћете видети да је, скоро, све исто

http://borbazaveru.info/content/view/18816/77/. 

 Ако Бог да, сутра ћемо објавити нашу детаљну анализу нове титулатуре и њених последица по СПЦ.

+ + +

1. Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ

2. Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски ВАСИЛИЈЕ

3. Архиепископ и Митрополит бањалучки ЈЕФРЕМ

4. Архиепископ и Митрополит будимски ЛУКИЈАН

5. Архиепископ вршачки и Митрополит банатски НИКАНОР

6. Архиепископ новограчанички и Митрополит средњезападноамерички ЛОНГИН

7. Архиепископ торонтски и Митрополит канадски МИТРОФАН

8. Архиепископ новосадски и Митрополит бачки ИРИНЕЈ

9. Архиепископ стокхолмски и Митрополит скандинавски ДОСИТЕЈ

10. Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ

11. Архиепископ и Митрополит жички ЈУСТИН

12. Архиепископ и Митрополит врањски ПАХОМИЈЕ

13. Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски ЈОВАН

14. Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски ИГЊАТИЈЕ

15. Архиепископ и Митрополит милешевски АТАНАСИЈЕ

16. Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански ФОТИЈЕ

17. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ

18. Архиепископ берлински и Митрополит немачки ГРИГОРИЈЕ

19. Архиепископ и Митрополит рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

20. Архиепископ и Митрополит крушевачки ДАВИД

21. Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки ИЛАРИОН

22. Архиепископ и Митрополит нишки АРСЕНИЈЕ

23. Архиепископ сиднејско-велингтонски и Митрополит аустралијско-новозеландски СИЛУАН

24. Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински НИКОДИМ

25. Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски ДИМИТРИЈЕ

26. Архиепископ лосанђелески и западноамерички МАКСИМ

27. Архиепископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

28. Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички ИРИНЕЈ

29. Епископ пакрачки и славонски ЈОВАН

30. Епископ швајцарски АНДРЕЈ

31. Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ

32. Епископ буенос-ајрески и јужноцентралноамерички КИРИЛО

33. Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ

34. Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ

35. Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ

36. Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ

37. Епископ париски и западноевропски ЈУСТИН

38. Епископ лондонски и великобританско-ирски НЕКТАРИЈЕ

39. Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

40. Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ

41. Епископ умировљени средњеевропски КОНСТАНТИН

42. Епископ умировљени славонски САВА

43. Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

44. Епископ умировљени нишки ЈОВАН

45. Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН

46. Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН

47. Викарни Епископ марчански САВА

48. Викарни Епископ хумски ЈОВАН

49. Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ

50. Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН

51. Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ

52. Викарни Епископ топлички ПЕТАР

53. Викарни Епископ моравички ТИХОН

54. Викарни Епископ јенопољски НИКОН

55. Викарни Епископ костајнички СЕРАФИМ

56. Викарни Епископ диоклијски ПАЈСИЈЕ