[Стручна напомена пре: mitromania=епископско лудило, беснованије, statusepilepticus, нова дијагноза у каталогу психијатријских болести шифрована као F60.666(MKБ-12, група F60: специфични поремећаји личности и поремећаји понашања одрасле особе); као етиолошки фактор у настанку болести препозната је каузална повезаност са претходном CovIDвакцинацијом; grandmal=велики епи напад, фр. дословно:велика болест, велико зло]

Надајући се да ће позванији и квалификованији од мене дати свеобухватну анализу канонско-еклесиолошких и духовних аспеката најновије ескалације митроманије у екуменистичкој београдској патријаршији, схватих да и ја морам ту да додам пар лепти од своје сиротиње (Уредништво Борбе за Веру огласило је своју анализу – да је Сабор укинуо СПЦ –:

http://borbazaveru.info/content/view/18910/1/ и

 http://borbazaveru.info/content/view/18913/77/

Отуда ова забелешка – у жељи да се сажето дијагностикује, разуме и не сметне с ума овај драматични силазак с ума назовисрпских назовиправославних назовивладика. Који релаксирано завршавају задатак разорења српске Цркве, док им црквени Срби хипнотисано, са умиљењем и благољепијем поју „Исполаети Деспота“.+

Раздеоба српске Архиепископије установљене Светим Савом и Светим Духом, на легиончић провинцијалних архиепископија, није пуко чашћавање заслужних лидера екуменског покрета у српској цркви по традиционалном српском принципу „ја тебе Војводо, ти мене Сердару“. Нити још једна „team-building“ корпоративна вечера која треба да допуни незаситне утробе њихових на част, чест и луксурију алавих душа, спонзорисана из Пакла (ко једном прода Веру за вечеру бива потом увек гладан, а и Сатана као сваки војсковођа редовно храни своје војнике, да буду снажни, динамични и одани; а како нема бесплатне вечере – чак и Тајна Вечера која је истински безплатна за све који у њој учествују плаћена је највећом ценом, Крвљу Сина – војници Сатанини ће морати да положе душе своје у његовом рату, и већ су их положили само им то још нико није рекао).

Она није ни пука декрет(ен)ска девалвација небоземног блага којим је Србље вековима Небо куповало, наређена из Екуменског монетарног фонда и потписана новим гувернером духовне Народне Банке Србије (Трапезе, јер банка је сто, мењачки – онај који је Христос испревртао; а епископ је златна подлога свих материјализованих црквених вредности, јер оне све из њега происходе).

Она није чак ни банални „раздели па владај“ технолошки маневар власт ионако имајућих.

Та раздеоба, разматрана на три плана (телесном, душевном и духовном), јесте сушто зло суштински очито у три троједина дејства.

Сатирање ипостаси српске Цркве

Она је коначно сатирање ипостаси српске Цркве. Када се истина, која је попут Тројице једна, једина, неразделна и целосна по суштини разбије на мноштво малих „истина“, то није умножавање истине, него њено уништење, ентропијска трансформација истине у лаж; претварање бића у небиће, онога што јесте у оно што није.

Тако и српска Архиепископија: раскомадавши је у буљук „архиепископија“ нови српски митрополити-митромани учинили су да она нестане, и да се претвори у холограмску слику „истине“, фасцинирајућу опсену, лаж под именом истине. Илити, лажну фирму на празном дућану, речју Владике Николаја.

Духовни аналог спаљивању моштију Светог Саве

Осим што је и бизарно ругање у лице Светом Сави (као некад у „Квискотеци“ кад плаћени дублери лажњаци мање или више успешно глуме говорећи: „Ја сам Архиепископ српски“, „Ја сам Архиепископ српски“...), она је духовни аналог спаљивању Савиних моштију: такође учињена на Врачару, од стране бахатих незнабожних паша и врачара, огњем Злог Духа (само савременом ратном техником, активацијом паклене машине испод темеља српске Цркве – акција минирања изведена у крипти Храма). Са истим ефектом – потпуном анихилацијом плоти српске цркве и развејавањем њеног пепела на све четири стране земље Србије, и све четири стране дијаспоре.

Коначно постројавање пред Параду ада

У формалном, прагматичном плану, проглашавање новоимених мирополита-архиепископа (а на самом делу митроманијака-архиепилептичара), представља последње постројавање пред јубиларну 2025. годину када је заказана велика екуменска Парада ада – светковина 1700 година од Никејског Сабора, коинцидентално подударна са прославом Никејског и анти-никејског Васкрса у исти дан (по Никејском и папском календару). То је дословно копирање римског папоцентричног епископског поретка, где одавно фигурирају и владају епископи који су истовремено метрополити и архибискупи (у славној цркви у Хрвата познатији као надбискупи).

А то је зато да би се на Паради успоставила униформност и симетрија – да и десно и лево крило Сатанине војске маршира складно и благообразно, и да оба „два плућна крила“ хришћанства дишу синхроно и симфоно. Да све красно нечестиво буде, и црноме Врагу приступачно.

Србима би принцип требало да буде познат, они су имали такве параде пред Јозефом Брозом.

А на Паради ће, ако Бог допусти (и не пусти рат у међувремену), да руке шире у лица се љубе оба Сатанина генералисимуса, Папа римски и Папа стамболски, демонстрирајући urbi et orbi своје јединство у своме оцу. У кога су, истина, све своје поданике – оне који их примају и признају као своје поглаваре односно „Светог Оца Папу“ и „Најблаженијег Васељенског Патријарха“ – подавно увели (1965. када су званично укинули старе међусобне екскомуникације из 1054. и формално-правно се вратили на статус пре тога, односно ступили у Унију).

Штафета коју ће Папе, ако Бог допусти, принети своме господару, имаће форму путира. Који ће они придржавати сваки са своје стране. А штафету ће духовно носити и њу као највећу Светињу „дотрчати“ до главног олтара, безбројни свештеници и верници обојице Папа, са разних страна васељене, сви певајући „исполаети“ и свечано помињући свештено име свога маршала (литургијски духовни еквивалент простонародног „Друже Тито, ми ти се кунемо“).

+

И док православни Срби то очима гледају а не виде, и ушима слушају а не чују, и устима кличу својим владикама амин а Амина не бива (амин=истина), било би им душеполезно и искрено им желим да бар разумеју следеће.

Комунисти су од почетка своје светске револуције проклети (1918, када их је у Духу Светом анатемисала руска Црква гласом Патријарха Тихона). Свако ко је у Србији примио комунисте, стао у њихов строј или им се потчинио, примио је проклетство у свој дом. Плодове тога проклетства данас кушамо сви.

Екуменисти су такође проклети (1983. их је у Духу Светом анатемисала комунистима непотчињена руска Црква, гласом Архиепископа Филарета). Ко данас у Србији прима екуменисте као православне, ко је стао у строј који они возглављују и потчинио им се, примио је проклетство у свој дом, и у своју душу. Плодове тога проклетства кушаћемо сутра.

Да, такозвани живот ће се наставити, као што се наизглед наставио и под комунистима, привидно „нормалан“: србска деца ће се зачињати проклета, и рађати проклета, и живети проклета, и рађати и гајити своју децу у проклетству; србски оци и матере ће умирати проклети, и са проклетством одлазити у Вечност... До недалеког Дана у којем ће Господ окончати гнусно бесмислено битисање у апсолутном проклетству, Дана када ће небо и земља проћи (Матеј 24:35), онако како је о томе пре 2000 година рекао Онај Чије речи никада неће проћи.

[Стручна напомена после: стари примитивни модел Уније, када су појединим православним епископима гурани златници у џепове или завртане руке да признају Папу, као нпр. на сабору у Фиренци, или, када је на нивоу пастве унија покушавана гурањем црвљивог брашна у руке за злих година или алтернативно тупог србосјека у врат за горих година, или када су поједине помесне цркве увођене у криптоунију комплексним вишевековним језуитским акцијама, напуштен је. Следбеници језивог бога Језуса схватили две ствари (објаснио им ћаћа, они су сувише глупи да би сами било шта схватили). Прво: да никада све православне помесне цркве, из разних разлога међу којима ноторна непокорност Срба и Руса фигурира као можда кључни, неће организовано ступити у Унију и постојано остати у њој (то је отприлике као хватање мрава у теглу: ако се и већина „бизантске гамади“ намами, ухвати и у теглу убаци, неће истовремено сви; а док се непокорни остатак навата или намами и поклопац отвори да се сместе у теглу, први изађу и разбеже се – и тако у круг). И друго: да постоји много јефтинији и ефикаснији начин.  

Нови модел уније подразумева да су западни и источни Папа међусобно у јединству, а сви под њима епископи, архиепископи, митрополити или патријарси, и сав народ који је у канонско-литургијском јединству са њима (епископима, преко својих парохијских свештеника који су ту кључни агенти за везу са Злом), тако такође бивају једно – на исти начин на којем је лишће на дрвету у хијерархијском јединству са гранама и стаблом, иако можда о томе ништа не зна. И, наравно, у јединству са црним кореном у тамном подземљу.

То такође задовољава класични ватикански принцип „да се власи не досете“: као што лишће обасјано сунцем и занесено ветром са висина (и окупано кемтрејлсима), ништа не зна о стаблу и корену и својој вези с њима, тако и православни Срби (чак и „борци против екуменизма“) умиљени у обасјању Сунцем Правде и тихом лахору Духа (и систематски импрегнирани нано-лажима), ништа не подозревају нити маре о својој суштој вези са свештеноначалијем којем је отац Ђаво. Јер, да, заиста: они су само лишће на бесплодној смоковници. А удео лишћа је трулеж, или огањ.

У томе се испуњава и обећање владара света, пророка Антихристових, аспект поруке који се односи на православне хришћане у конкретном случају: нећете имати ништа, и бићете срећни.

О томе, и да папа, о чуда, више не инсистира на свом апсолутном примату, него сада сам себе поново скромно назива „Патријарх Запада“, као у првом миленијуму, може се видети

овде: http://borbazaveru.info/content/view/18903/1/,

овде: https://www.catholicnewsagency.com/news/]

Евсевије П.

О Спасову Дану, 2024.