Ватиканска банка (позната и као Институт за верска послове) 12. годину за редом објављује своје финансијске извештаје (https://www.vaticannews.va/uk/vatican-). Резултат за 2023 је:

 30,6 милиона евра нето добити,

 +23% нето прихода од камата,

 +49% нето посредничке марже,

 +31% провизионе марже,

 укупни депозити клијената +4% до 5,4 милијарде евра."

Аутори извештаја називају Ватиканску банку „глобалним еталоном за етичко улагање“, напомињући, да добијени показатељи "сврставају Институт међу најпоузданије финансијске институције на свету у погледу капитализације и ликвидности“.

Ватикан, у суштини, има само један проблем. У Библији је речено:

„Не дај брату своме у зајам ни сребра, ни хлеба, ни било чега другог, што се може зајмити уз камату“.

(5. Мојс. 23:19).

За критичаре Свете столице, то значи да Бог - осуђује лихварски капитал.

Током претходних понтификата, све је учињено да се дискредитује таква „антилихварска“ и „антикапиталистичка“ агенда. Противници банкарског процента у РПЦ изгледају* исто, као и борци против пореских идентификационих бројева и пасоша - у РПЦ. То јест, ради се о маргиналном grassroots [иницијативи одоздо] покрету од којег се црквене власти дистанцирају. Но у случају папе Франциска, који је у моменту избора позиционирао себе готово као социјалисту, који јавно осуђује „култ новца“ и „дивљи капитализам“ (https://lenta.ru/news/), а чак и сада периодично кокетира са марксистима (https://t.me), - ова позиција више не функционише. Једноставно, папи се све мање верује. Јер за Атоса он говори превише, а за грофа де ла Фера – премало. А тема „сиромашне Цркве“ - толико је дискредитована у хришћанском свету, да је уопште нико не схвата озбиљно (https://t.me).

*) Колегиница Коскело има умерено леве погледе. Читати је са урачунавањем те аберације. Неке њене ставове и процене треба провући и кроз контекстуалне филтере. Нама је симпатична и по томе, што у аналитици сестара има изразито мало.

Превод: "Правблог"

Извор: "Чёрное и белое"