„Прогон Цркве није престао“, - наводи се у у специјалном интервјуу за "Радио Бугарска", митрополита видинског Данила, једног од три кандидата, предложених од Светог Синода Бугарске цркве за патријарха.

„Они су почели од самог рођења Спаситеља, а потом су били сапутници светим апостолима и Христовој Цркви. Све ово време хришћани су стоички подносили прогоне и нису се бојали смрти, знајући, шта су примили кроз дарове Духа Светога. Ништа их није могло одвојити од љубави Христове...

У првим годинама бољшевичке револуције прогон Цркве у СССР-у је такође био застрашујући – истребљивање свештеника, уништавање хиљаде храмова, а покушано је да се сама институција Цркве замени обновитељским расколом.

Нешто слично се данас дешава у Украјини. Сада се овај покушај замене врши - кроз стварање тзв. Православна црква Украјине ('ПЦУ') од стране константинопољског патријарха Вартоломеја 2019. године, упркос томе, да у Украјини постоји општепризната канонска црква – Украјинска православна црква (УПЦ), са својим предстојатељем, митрополитом кијевским Онуфријем. Овај неканонски поступак патријарха Вартоломеја довео је до још већих подела у Украјини“, - нагласио је архијереј.

„Број православних хришћана у УПЦ превазилази број оних, који припадају новоствореној верској структури.

Ткз. свештенство у њој, у пракси се суочава са проблемима апостолског прејемства. Постоје изопштени, из основаних канонских разлога, који се прихватају и враћају у чин незаконито и без покајања. И, упркос томе, патријарх Вартоломеј је покушао да их учини легитимним издавањем ткз. томоса – документа о успостављању ове неканонске структуре. Он је признао две досадашње неканонске структуре, објединивши их у тзв. Православну цркву Украјине, и означио новостворену формацију као канонску православну цркву у Украјини. Питање је, међутим, каква је судбина УПЦ, општепризнате у том тренутку, пет година уназад, и до данас, од стране свих помесних православних Цркава, са предстојањем митрополитом Онуфријем? До сада, прошло је пет година и Цркве, укључујући и гркофоне, таква као Албанска црква, или оне блиске Константинопољској патријаршији, као што су Јерусалимска патријаршија, Антиохијска патријаршија, не признају нову украјинску структуру. Има прекрасно писмо албанског архиепископа Анастасија из Тиране – он оправдава своје виђење по овом питању и напомиње, да је давање овог томоса непокајаним расколничким групама са проблематичним свештенством неприхватљиво.

Патријарх Вартоломеј је био уверен, да ће се тим начином милиони православних хришћана, лишених општења са Црквом, придружити јој се. И уместо тога, да зацари мир, (поглавар Фанара) подстакао је још жешћу поделу, при којој су људи, које је прогласио канонским, почели да спроводе гоњења против истински канонске Цркве. (Присталице „ПЦУ“) Отимају храмове, туку свештенике и унаказују их. Да ли су то хришћани?“, - поставио (https://bnr.bg/ru/post/102010741/blagodaty-) је реторичко питање владика Данило.