Избори за бугарског патријарха показали су да је тема неопапизма Цариградске патријаршије изузетно важна и да има директан утицај на живот других Помесних Цркава. Управо су питања везана за спољну политику Фанара (стварање ПЦУ, конфронтација са Московском патријаршијом) доминирала информационим пољем уочи избора, а проблеми унутрашње агенде су се показали донекле секундарни.

Резултати избора уопште нису били оно чему су се Фанар,  локални политичари попут Б. Борисова, надали, упркос напорима које су уложили. Профанарска странка се надала да ће у завршној фази митрополит видински Данило узети гласове од митрополита ловчанског Гаврила и тиме отворити пут за победу митрополита врачанског Григорија. Прерачунали су се. Патријарх је постао млади епископ проканонских ставова, који је имао најмање шансе да буде изабран.

Митрополит Данило је победио са разликом од 3 гласа (69 према 66). То сугерише да је Бугарска Црква прилично поларизована, како на нивоу епископата тако и на нивоу обичних верника. Претња признања ПЦУ је, хвала Богу, заустављена, али тешко да је вредно очекивати било какве продорне одлуке БПЦ у блиској будућности са антифанарског спектра.

Иако горућа питања нису нестала, на пример, завршетак рада комисије о украјинском питању коју је још 2018. године створио Синод БПЦ, или оцена недавних антиканонских поступака митрополита пловдивског Николаја ( његов пријем у своју епархију монаха Петра (Еремејева), лишеног чина Руске Цркве, и ступање у општење са ПЦУ). А преиспитивање одлуке о прекиду општења са руским митрополитом Леонидом (Горбачовим) такође је нетривијално питање.

Профанарска група се вероватно неће помирити са тренутним стањем ствари. Митрополит пловдивски Николај савршено се уживео у улогу сивог кардинала. Потичући из елитне средине (за њега кажу да је син обезбеђења Тодора Живкова, генералног секретара ЦК КП Бугарске) и имајући одговарајуће везе и ресурсе, очигледно ће наставити да игра своју игру у интересу Фанара. Саслуживање са расколницима је у великој мери смањило његов маневарски простор, коначно га сврстајући у табор фанариота.

Важно питање је наследник митрополита Данила на Видинској столици. За јачање позиције новог Патријарха важно је да Видинску столицу, као и упражњено место у Синоду, заузме митрополит близак патријарху Данилу.

Последње, али не и најмање важно – избори бугарског патријарха подсетили су на још једну важну нијансу. Ма какве политичке замршености покушавали да наметну Цркви, последња реч увек остаје на Богу, њеној истинској Глави.

Превод: "Борба за веру"

Извор: Центар "Хризма"