Његовом Преосвештенству епископу бачком и администратору аустријском

Г.Г. Иринеју Буловићу

Беч

Предмет: Стање духовно-материјалног расула у епархији аустријској СПЦ-е

Ваше Преосвештенство!

Вама,  као епископу-администратору аустријском,  поверено  је на овогодишњем СА Сабору Српске Православне Цркве, на старање, надгледање и бригу како свештенство тако и верни народ ове епархије. Од тада на свакој Светој Литургији слушамо свештеника који се моли за Вас речима: „Најпре помени Господе преосвећеног епископа нашег,....и да правилно управља речју истине Твоје“.

Ваше Преосвештенство, због Вашег здушног ангажовања у екуменском  покрету,  питамо Вас да ли Ви заиста схватате тежину и обавезу ових речи?

Свети Јустин Ћелијски, кога Ви називате својим духовним оцем, нас учи да је екуменизам свејерес. Такође oпомињу и многи старци наше Цркве да до сада никога од неправославних нисте привели Цркви православној.

Напротив, и једни и други, без истинске љубави тапшући један другог по рамену, одлазите у „таму најкрајњу“. Што је још погубније – за вама водите свештенослужитеље и сви заједно постајете небивала саблазан  верном народу Христове Цркве. Господ нас опомиње у Светом Јеванђељу по Матеју речима:

„А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску“ (Мт 18,6).

Дозволите да Вас подсетимо на Ваше сопствене опомињуће речи из Вашег писма упућеног (тада) епископу средњо-европском Лаврентију 1972. а поводом његовог „екуменисања по Западу“:

„Молитве, заједничарење с инославцима је друго. Оно је, под претњом рашчињења и одлучења изричито и непопустљиво забрањено свима нама, од Патријарха до обичног крштеника (ср. Само 45. апост. Правило а и толика друга). Забрањена је и приватна заједничка молитва с инославним, а камоли учешће, активно учешће иноверних у православној св. Литургији, том изразу и печату црквеног јединства у вери, а не средству за постизање тог јединства.“ И даље: „Ако се сећате, пре годину, о. Атанасије и ја смо, мада с горчином и болом у души, били приморани, по савести, да одбијемо част саслужења с Вама баш због тога активног присуства инославних у Литургији…“

Ваше Преосвештенство, због Вашег (на делу у Аустрији) доказаног немара и небриге за свеукупно стање духовно-материјалног расула у епархији аустријској СПЦ-е, питамо Вас да ли Ви заиста схватате тежину и обавезу ових горенаведених речи? Подсећања ради навешћемо само (по душу верног народа) најпогубније случајеве из тзв. црквених јединица епархије аустријске пред којима Ви затварате очи:

-  од парохије до парохије разликује се начин служења Свете Литургије! Свештеници скраћују Свету Литургију избацујући јектенију за оглашене, тропар трећег часа, јектенију пред молитвом Оче наш, додају честице живих и упокојених у путир пре причешћа верних; скраћују и друге Свете тајне и молитвословља наше Цркве као што су Св. тајна Крштења и Миропомазања (не читајући све молитве одрицања од ђавола), Брака, Исповести и Покајања (која се своди на „Јел се кајеш? – Кајем се.“), сахране и парастоси;

-  свештеници  активно учествују у екуменским молитвама са неправославнима – које, како Ви сами рекосте (али и Ваш духовни отац св. Јустин Ћелијски), свештени канони забрањују;

-  духовни  живот  у парохијама наше епархије, осим појединих које бисмо на прсте једне руке могли да набројимо, у многоме је изгубио на свом квалитету;

-  поједини свештеници показују одсуство основне побожности и расуђивања у поступцима према верницима. Приликом Свете Тајне Исповести застрашује се и оптерећује савест парохијана;

-  прогоне се и блате верници који не пристају да говоре, раде и потписују оно што се коси са њиховом савешћу; фаворизују се људи који нису у стању да конструктивно и без притиска доносе одлуке које се тичу парохије;

-  дуго година грађене и неговане црквене заједнице потпуно су разбијене; Ви лично сте, под изговором да су се покајали (док њихова дела нешто сасвим друго сведоче), на парохије вратили свештенике који су отворено радили против СПЦ-е, уносили нетрпељивост, подозрење и сукоб у парохијама по систему „завади па владај“;

-  многим свештеницима је, на жалост, духовно добро повереног му верног народа на последњем месту и најпре се старају да обезбеде свој лични интерес не презајући ни од омаловажавања, извртања руглу и отворене борбе против сопствене Цркве, као на примеру Ц.О. Грац и Инзбрук;

-  роварење по парохијама СПЦ-е од стране цариградске митрополије за Аустрију; Рехабилитовање суспендованих и, од СПЦ-е рашчињених свештеника и постављање истих на територију њихових бивших парохија зарад смутње и врбовања православних Срба под власт цариградског патријарха, као на пример свештеника Далибора Брнзеја у Mattighofen у оквиру Ц.О. Браунау, свештеника Миомира Санда у Грацу где су верници СПЦ-е још увек без сталног парохијског свештеника и рашчињеног Нова Лазића у Гмунден/Велс;

-  тенденција цариградског митрополита Арсенија ка врбовању и постављању Срба за цариградске свештенике/ђаконе на парохије где постоји веома мали број Грка опет и само из разлога потчињавања православних Срба под власт његове „свесветости“ Вартоломеја цариградског, као на пример у Грацу, Инзбруку, Браунау, Гмундену/Велсу, Линцу а о Бечу и да не говоримо колико их је… 

-  …

Верујући народ стиче утисак да и Ви и свештеници отворено потцењујете наш народ. Мислите ли, ако народ ћути, да не види и не разуме шта радите? Нажалост многи верници су ревноснији у вери од појединих свештеника! Увек се изнова питамо како се усуђујете да сечете грану на којој седите? Зашто сте неискрени према свом верном народу? Ипак је народ тај који материјално издржава Цркву а тиме и све вас. Зар не? Коме Ви заиста служите?

Уколико је тачно, да су побуна и саблазан, коју јесенас начинише четворица свештеника, били плод Вашег ума а све у корист постизања, од цариградског патријарха и папе за следећу годину најављене уније, ми Вас питамо:

Куда сте се то сви упутили? Шта то чините и у чије име? Ако у наше, ко Вас је овластио? Отишли сте предалеко!

Овим путем Вас обавештавамо и уверавамо да ћемо, уз Божију помоћ, учинити све што је у нашој моћи како бисмо сваког Србина уверили да то није пут Богочовека Христа, који је Пут, Истина и Живот већ компромис и издаја вере „јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром?“ (2 Кор 6,14-15).

Ипак  „Господ жели да се сви људи спасу“ па и Ви! С тим у вези обраћамо Вам се са искреном надом да ћете озбиљно схватити претходно речено и размотрити овај извештај о стању духовно-материјалног расула у епархији аустријској СПЦ-е.

На крају Вас уверавамо да је све ово написано из искрене хришћанске љубави, наде и бриге за спасење свих нас у нашој „Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“!

Желимо Вам свако добро од Милостивог Господа

Верници епархије аустријске