На празник светих апостола Петра и Павла јеванђеље говори да је Господ испитивао веру Апостола и питао је њих: „А ви, за кога сматрате Мене?

И одговори Симон Петар и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. И одговори Исус и рече му: блажен си, Симоне, сине Јонин, јер плот и крв нису то открили теби, него Отац Мој, Који је на небесима. А и Ја теби кажем, да ти си Петар, и на том камену сазидаћу Цркву Своју, и врата ада неће одолети Њој; и даћу ти кључеве царства небескога: и које год свежеш на земљи, биће свезано на небесима; и које год раздрешиш на земљи, биће раздрешено на небесима“ (Мт.16:15-19).

Тако Господ увек испитује веру хришћана, и после исповедања вере апостол Петар добио је кључеве царства Небескога и власт да везује и да дреши, па тако и сваки хришћанин после исповедања вере добија власт да решава све у хришћанског животу. То потврђује и апостол Павле, који говори: „Све, што није по вери, грех је“ (Рим.14:23).

Види, како се слажу јеванђеље и посланице, јер јеванђеље говори да без исповедања вере не може хришћанин ништа да реши у свом животу, а апостол иде још даље и говори, да ако хришћанин нешто реши без исповедања вере – све је то грех. Могуће да сама грчка реч за грех "а-мартија" то потврђује, и да реч "амартија" значи несведочење и да је супротна речи – мартис или мартирос, што значи сведок-мученик, и тако сама амартија, само несведочење вере јесте грех.

Апостол Петар је после исповедања вере добио кључеве Небеског Царства, а после Педесетнице добио је и силу Небеског Царства, добио је силу Духа Светога. То нам открива: због чега данашњи хришћани, почев од епископа и свештеника, немају силу Духа Светога. То је зато што они немају право исповедање вере по Предању Цркве.

Исповедање вере у болести

Ево, на пример, како треба да изгледа исповедање вере у болести. Кад човек оболи он најпре треба да исповеда, да је оболео због грехова и да се каје због грехова и да моли од Бога опроштај грехова и исцељење. И никако да не иде код непријатеља Божијих да тражи исцељење, иначе упада у тежак грех. Јер због греха човек постаје непријатељ Божији, па ако још иде код јавних непријатеља Божијих да тражи исцељење, то се онда греси и непријатељство много повећавају. И тада ваља грешник да појача молитву и пост и да исповеда веру по јеванђељу, које говори: „Тај род (непријатељски) не исходи (друкчије), осим молитвом и постом“ (Мт.17:21). Иначе, ако човек добије неко исцељење без покајања и појачане молитве и поста, то је грех за хришћанина, јер „све, што није по вери, грех је“. Па чак и ако се догоди да човек брзо добије исцељење, он и после исцељења треба да покаже покајање и појачану молитву и пост – да би исцељење било по јеванђељској вери, а не без јеванђељске вере. Због тога је, по Предању Српске Цркве, пред Причешће мирјана обавезно покајање и појачана молитва и пост, да би по вери болесници добили исцељење од Причешћа, иначе они приступају Причешћу на осуду.

Данашње стање у Цркви

За ово данашње време, за ово време Апокалипсе Господ је прорекао: „Али Син Човечији, кад дође (други пут), хоће ли наћи веру на земљи“ (Лк.18:8)? По светим Оцима, то значи: хоће ли Господ у време Апокалипсе наћи и једног правог верника на земљи? Ево, погледај данашње стање: богати трговци и наше власти одричу да је ово време Апокалипсе, и по Откровењу богати трговци и наше власти блудниче са блудницом званом Вавилон. Ево како то описује Откровење: „И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе“ (Откр.14:8).

И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: ходи да ти покажем суд курве велике, која сједи на водама многима; с којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њезина. И уведе ме дух у пусто мјесто; и видјех жену гдје сједи на звијери црвеној која бјеше пуна имена хулнијех и имаше седам глава и десет рогова. И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега; и на челу њезину написано име: тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљскима (17-та глава). И послије овога видјех другога анђела гдје силази са неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове. И повика јакијем гласом говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе; и цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њезине. И чух глас други с неба који говори: изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина... И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина, издалека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој! И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује; товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера, и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих...“ (18-та глава).

Види на крају, да богати трговци и власти тргују и људима као робовима, и то описује данашње стање.

Сви хришћани, и епископи и свештеници и мирјани, који се данас не боре против антихриста, сви они тајно блудниче са блудницом званом Вавилон, и сви они тајно прихватају грехе њене. Довољно је напоменути, да содомити и трансгендери и сви данашњи блудници напомињу своју мајку, звану Вавилон. А зашто се данашњи хришћани не боре против антихриста? Зато што они не исповедају веру по Предању Цркве и зато они немају силе да се боре против антихриста.