Извештава се да је Исламска Република Иран позвала француског амбасадора због увредљивог приказа пророка Исе (Исуса Христа). Највеће критике изазвала је сцена која подсећа на библијску причу о Тајној вечери, где је уместо Исуса Христа на централном месту за столом седела бодипозитивна жена са круном, која подсећа на Вавилонску блудницу, а око ње било је људи неконвенционалне оријентације.

 На столу је лежао човек у купаћим гаћама, обојеним у плаво, који је представљао бога Диониса.

Али то је у Ирану... Али у православним земљама је све другачије. Ни у Русији, ни у Белорусији, ни у Украјини, ни у Србији, ни у Румунији, ни било где другде нико није нигде позвао француског амбасадора. Штавише, на пример, украјински православни стручњак за атоске антиквитете (да, Сергеј Шумило) заузео се за акцију која се одиграла на Олимпијади, заправо оптужујући оне који су видели аналогију са „Тајном вечером“ за незнање. Шумило пише да га ништа није увредило, јер је, прво, била пародија на другу слику („Празник богова“ ван Дерлајта), а друго, пошто Олимпијада има паганске корене, од ње не треба очекивати ништа друго.

Најсмешније је што је велики број људи који себе називају православним хришћанима подржао Шумилово мишљење. И то упркос чињеници да је широм света избио скандал толиких размера да је снимак отварања Олимпијаде уклоњен и са сајта и са Јутјуба. Поред тога, организатори овог наступа су се већ извинили, и, по свему судећи, извињаће се више пута, јер они и сви око њих савршено добро разумеју о чему се тачно ради у овој пародији.

Шта се заиста догодило у Паризу? Постојао је „тест пера“, чија је сврха била да се испита реакција и степен деградације хришћанског друштва широм света. И оно што је изненађујуће је да је ова провокација показала да светско хришћанско друштво још није у коми и да је способно да одговори на отворене сатанске нападе „дубоких власти“ и других глобалистичких влада у сенци. Међутим, оно што изненађује јесте да православни у овом случају не само да нису у авангарди, већ заостају негде на самом крају колоне.

Коментар једног читаоца:

Наравно, Иран може да позове француског амбасадора, али „наследница Новог Рима“ - Русија не може. Испоставља се да за Персијанце једноставно „велики пророк Исус“ значи више него за Русе оваплоћени Бог који је прихватио патњу, страдање и крсну смрт, погребење и васкрсење.

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Расколам. нет“