Екуменисти предлажу да унију између православних и римокатолика треба остварити на основу догматског минимализма, а све разлике једноставно оставити као „локална богословска предања“ која нису обавезна за друге. На тај начин газе по предању Светих Отаца Цркве који су вековима уназад градили православље у једномислију и уводе нове идеје које погодују духу времена и светској политици данашњих дана.

Да би се створила повољна клима напредовања у овоме смеру, екуменисти из Рима и Цариграда су „укинули“ анатеме из 1054-е године, од када су римокатолици отишли у раскол од православне Цркве и Христа. Једноставним, самовољним, несаборским, политичким потезом пера, екуменисти из Цариграда су мислили да су избрисали анатему са римокатолика 1965-е године, и од тада екуменисти римокатолике називају „сестринска црква“.

Ниједна Помесна Православна Црква није званично протествовала пред овим неканонским и антиправославним актом. Протесте су упутили само представници Руске Заграничне Цркве и Грчки старокалендарци.

У православној Цркви да би се неко дело сматрало законским и важећим мора да буде одобрено и прихваћено саборски од пуноће православне цркве и исто тако треба да буде усаглашено са свим истинама које су раније кроз историју потврђење кроз Свето Писмо и Предање. Пошто тога није било у овоме случају, када су наводно скинуте анатеме (демонска представа за широке народне масе) то до дан данас анатеме које леже на римокатолицима остају и важе као и пре 970 година, јер се они противе истини вере и непокајани живе и гордости и самољубљу и даље. Као што је и даље проклетство на сатани и палим анђелима-демонима због гордости и непокајања, тако исто нажалост до данас проклетство остаје на римокатолицима.

Након овога у обраћању Цариградског Патријарха и његових митрополита Папи користе се изрази и титуле уобичајени за две сестринске Помесне Православне Цркве, и не само то, већ се и име Папе уноси у диптихе Цариградске Цркве, што је један од основних показатеља признања православности онима који исповедају јереси осуђене Светим Оцима и Светим Саборима.

Идеја у уједињењу свих хришћанских, па и не хришћанских конфесија, у својој суштини очигледно је само први корак ка свеопштем уједињењу целог човечанства у духу антихриста и изградњи једне светске религије, у чему главну улогу имају екуменисти из Рима и Цариграда, уз садејство своје нажалост пале браће екумениста из Београдске и осталих патријаршија.

Од тада екуменистички сустрети постају учестали и напредују сваким даном све више, увлачећи у јерес екуменизма све већи број епископа и свих осталих.

Света Гора је први пут протествовала 1964-е године на овакве проунијатске активности и ставове лажног Цариградског Патријарха. Они су апеловали на Патријарха да прекине са оваквим екуменистичким активностима, и уколико устраје у њима да ће прекунути општење са њим. То се десило и пре 52 године (1972-е) од стране већине Светогорских манстира. Мало ко зна да је на седници и сабору манастира у Кареји, тим поводом донета правоснажна одлука и решење да сваки манастир може за себе по својој вољи да одлучи, да ли да помиње или не помиње Патријарха. На Светој Гори сваки манастир има потпуну власт у својим рукама по светогорском предању. Знајући то тако је и Свети Сава завештао да буде и у Хиландару, али авај, све се нажалост данас променило и Хиландар је пао под власт Цариграда. И тада, од 20 манастира њих 19 је престало да помиње Цариградског Патријарха због емуменизма. Нажалост до данашњег дана, многи стари игумани су се упокојили или су смењени, а манастири један за другим како је време пролазило су се враћали у општење са Патријархом, који је од екуменисте постао синкретиста, напредовао је нажалост у злу на горе, и даље напредује све више у јереси и богопротивништву, непокајан.

Једини манастир који од те прве одлуке до данас стоји на истој позицији је Светогорски манастир Есфигмен. Који потпуно правно и законски по Светогорском предању има право као и тада, да и данас наставља да се држе то прве одлуке и не намерава да се врати у општење са лажним Патријархом, јер овај је од простог заблуделог екуменисте напредовао много у безбожништву и прогону православних по целом свету. Лажни Цариградски Патријарх је у последњих 50 година главни разрушитељ једниства православних и онај који предњачи у јереси екуменизма са Папом Римском, и свим осталим безбожницима, којима је главни циљ покорити православне антихристу и све објединити у једну светску лажну религију.

Тако долазимо до тога да манастир Есфигмен, има свако право и законско и предањско, које произилази из Предања по Светим Оцима и по предању Свете Горе, да и даље остаје на путу исповедања истине вере и у прекиду општења док се год лажни Патријарх Цариградски не покаје за своја зла дела, која се противе свему што је икада учено у Православној Цркви од стране Светих Отаца, и врати православном исповедању вере.

У свему није проблем манастир Есфигмен, нити је икада био, него лажни цезаропаписта Вартоломеј, масон и амерички агент и антихрист у мантији, који треба због свега што је урадио у последњим деценијама да буде свргнут из чина и екскумунициран из Православне Цркве. Јер оно што он ради, не може а да се не ради свесно, деценијама и напредује у злу на горе. И због свега тога највећу одговорност имају они који му дозвољавају да то ради, а то се пре свега одности на све Патријархе, Митрополите и остале епископе.

И док се лажни Цариградски Патријарх хвата за силе овога света и његове законе, користи светске судове за своје циљеве (иако се у Цркви свако питање решава искључиво на црквеним судовима), фарисејске, користећи се лажним светским системом (функција-новац-политика-моћ) у коме је сам на његовој функцији и где је сам себе ставио за закон и судију, а не истину православне вере (по томе се види његов Источни цезаропапизам) он из своје позиције говори да ко се њему не покорава, без обзира што он као Патријарх греши смртно према Христу и Цркви, тај је „самовољан и непокоран“, да ће све њих и да гони силом. Као што гони манастир Есфигмен деценијама, исто тако гони и све друге који га не помињу, такозване непомињујуће светогорце, од келијота на Светој Гори, а и на Криту, где су му исто тако сметали они који га нису помињали и где он има власт.

Тако су чинили и фарисеји, јевреји и Понтије Пилат, када су себе ставили за закон и оно што они утврђују, насупрот живом Богочовеку Христу кога су распели користећи силу. Тако су сви сведоци христови - мученици кроз историју завршавали. Слава Богу што је то тако! То су духовни закони који су вечни, и који се и данас само пројављују у наше време. Дај Боже да се и ми нађемо међу њима ради љубави Христове!

Тако и данас исти ти богопротивници, јеретици, екуменисти раде свој посао подстакнути оцем лажи сатаном јер не могу да поднесу да неко свим срцем и устима исповеда Христа, и не само то, него и да се противи свим силама греху, богоотпадништву, духу овога света и антихристу и његовим лажним законима, кроз нови систем идентификације личности и биометријска документа, вакцинацију лажним генетски-модификованим такозваним вакцинама, лажном политичком систему демонократије успостављеним у Гркој и осталим православним земљама, насупрот Богом установљене монархије, лажној светској палој духовности новога века, која нема ништа заједничко са Светогорским православним исихстичким предањем и која жели да изнутра пороби Свету Гору, као и свега другог што се противи Богу и духу православне Цркве.

Зато кажимо јасно и гласно ДОСТОЈАН! за Светогорски манастир Есфигмен, и све оце светогорце који не помињу архијеретика Вартоломеја и МНОГАЈА ЉЕТА!!!

Устанимо у одбрану манастира Есфигмен и свих непомињућих, и помозимо колико год можемо и финансијски да опстану, јер помоћи нема осим нас верних, и молимо се Христу, Богородици и Свим Светима, за игумана Методија и братство, јер манастир Есфигмен стоји као последњи светогорски општежитељни манастир у одбрани од светских сатаниста којих је сваким даном све више, и на тај начин штити цео свет и све нас од ширења и напредовања зла у свету.

Почетком 20-ог века на Светој Гори је живело око 20000 монаха, после више од 100 година, у данашње време њих је око 2000 хиљаде. Сада можемо да схватимо зашто се све дешава данас у свету што се дешава и међу људима. И да све што се дешава има прво узрок у духовности и духовном свету. Прво је настао духовни свет, па тек онда материјални. Свет ће постојиато док год има оних који се спашавају а њих је сваким даном нажалост све мање.

Долази време а већ је ту пред нама, када ћемо се ми православи или ујединити међусобно против зла у свету (остављајући своја лична мишљења по засебним мање важним питањима у вери за будући Православни Сабор, и на тај начин избећи сукобе због суђења из самовласти, а где постоји догматско једномислијие) да би смо опстали и оснажили се, кроз смирење и самоумањење ради Христа, или ћемо се потпуно раздвојити и живети свако за себе и својој самодовољности и егоизму, у лажној самоумишљеној „праведности“ не подносећи брата свога, или ћемо се утопити у екуменизам или нас неће бити. Ми смо ти којим својим животима или заустављамо зло или му дозвољавамо да се шири. Само од нас зависи како ћемо устројити око себе живот у земљи Србији коју нам је Бог дао. Смиримо се у Христу да би нам Бог помогао. Сви Свети Немањићи живели су у великом смирењу, зато их је Бог толико и уздигао. Њима је Христос био све.

Заволимо Христа Богочовека више од свега, живот по православној живој вери, и ближења свога као самога себе, смиримо се Христа ради, и правимо савезе православних, кроз побожност, братољубље и саборност у Христу, на радост анђела и свих Светих, тако нам Бог помогао и спасио нас од зла за живот вечни у Царству Небеском. Амин.

IСХС + NIKA