У ноћном разговору са Никодимом, Спаситељ каже: „Нико се није вазнео на небо осим Сина човечијег, који је на небу, који је сишао с неба“ (Јован 3:13). У овој фрази многи противници Христа виде противречност са речима Светог писма, јер Стари завет говори како се Илија узнео на небо, а Бог узео Еноха к себи. Али покушајмо да разумемо ово питање користећи кључ Светог писма – Предање црквених отаца.
Енох Размотримо најпре причу о Еноху. Апостол Јуда каже да је Енох био седми од Адама (видети: Јуда 1:14). У Библији постоје две реченице које говоре о крају његовог земаљског живота: Стари завет каже: „И хођаше Енох с Богом; и више га није било, јер га је Бог узео“ (Пост. 5, 24); И апостол Павле о Еноху каже: „Вером се Енох премести да не виде смрти; и више га није било, јер га је Бог превео“ (Јевр. 11:5). У обе фразе нема ни речи о небу. Каже се само да је Енох преведен, али да ли превод мора нужно бити до неба? Енох је пренет на одређено место, али ово није место где се Христос вазнео. Свети Григорије Палама каже: „Енох је Бог преместио - преместио га на небо? – то се не тврди! „Јер, као што Јеванђеље каже, „нико не иде на небо осим Онога који је с неба сишао“ [1]. Свети Теофилакт Бугарски једнако апофатично говори о судбини Енохове: „Дакле, знамо да је жив пресељен и да сада још живи, али где и како, не зна се, пошто Писмо о томе не говори.“[2] Дакле, нема ни најмањег основа да се каже да су речи Христове противречне житију овог праведника. Још један аспект у анализи текстова Старог и Новог завета заслужује посебну пажњу. Спаситељ о Себи говори као о активном учеснику вазнесења на небо, а Енох пасивно учествује у сеоби. Нагласимо да се сам Спаситељ узнео на небо, али је Бог Еноха преселио не на небо, већ на одређено место. Шта се догодило са још једним старозаветним праведником који, попут Еноха, још није окусио смрт? Куда се вазнео пророк Илија? Пророк Илија Питање Илијиног вазнесења је сложеније и занимљивије. Шта знамо о пророку Илији и његовом вазнесењу на небо? Библија каже: „Одједном се појавише огњена кола и огњени коњи, и раздвоје их обоје, и Илија се у вихору попе на небо“ (2. Царевима 2:11). Чини се да је ово јасна супротност Христовим речима да „нико није узашао на небо осим Сина човечијег који је сишао с неба“ (Јован 3:13). Али зар Спаситељ заиста није знао ову причу са Илијом? Зар је апостол Јован, који је цитирао Христове речи, није познавао? Зашто Никодим, познавалац закона и пророка, није одмах демантовао Спаситеља причом о вазнесењу Илијином? Вероватно зато што у време Спаситеља 4. књига о Царевима није говорила о вазнесењу пророка Илије на небо. Чињеница је да је за превођење књиге Старог завета на руски језик (тзв. Синодални превод) узет масоретски текст као основа. Текст који су масоретски Јевреји уређивали до 10. века по Рождеству Христовом, на сваки могући начин „чистећи“ пророчке и месијанске одломке. Али у Цркви је највећи ауторитет имао други превод књига Старог Завета – превод 70 тумача. Овај рад су, јеврејски мудрати обавили од 3. до 2. веку пре нове ереж. Овај текст су користили апостоли и свети оци који су живели у источном делу Римског царства. Управо су овај превод узели за основу свети Кирило и Методије. Да видимо шта пише о Илијином вазнесењу на небо: „И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде јако у вихору на небо “ (2. Царевима 2:11). Једина разлика од масоретског текста је у честици „јако“, али се значење коренито мења. Илија није узет на небо, него као на небо, односно подигнут је у ваздух. Како су свети оци разумели овај одељак Светог писма? Свети Јован Златоусти: „Илија се, такорећи, вазнео на небо, јер је био слуга, а Христос се узнео на само небо, јер је био Господ“. Свети Кирило Јерусалимски: „Он је „као на небо“ (2. Царевима 2,11), а Исус је право на небо“. Свети Фотије: „И Илија, као слуга, узнесе се у ваздух, али не на небо, него „као на небо“ (2. Цар. 2,11). Господ, као Господ свих, није се као вазнео на небо, него се заиста вазнео на небо.“ Јевтимије Зигабен, цитирајући блаженопочившег Теодорита Кирског, каже: „Њима (анђелима) је заповеђено да отворе вечна врата, као што се никада нису отварала за људску природу. Јер нико од људи није прошао поред њих. Иако је велики Илија узашао, то није било на небо, него као на небо.“ Свети Максим Грк: „Тако и Илија није узет на небо, него као на небо“. О релативном вазнесењу пророка говоре и химнографска дела: Тако свети Андреј Критски пева: „Кочијаш Илија уђе у кочију врлина, као на небо, понегде више ношена од оних на земљи: зато, душо моја, мисли о усходу.“ Преподобни Роман Слаткопојац, бележи то, да иако је пророк Илија био узнесен, није се удостојио да уђе у рај: „Илија, јашући на огњеним колима, узађе се, као што је писано, на небо, али не достиже небеса.“ Из наведених цитата произилази да пророк Илија није узет на небо. Али где? И где је он сада? Пророк је подигнут у ваздух („као на небо“), али ово небо није исто што и духовно небо, рај. О томе врло апофатично размишља преп. Симеон Нови Богослов: „Илија је однесен на огњеним колима, а пре њега Енох, не на небо, него на неко друго место, иако не сам по себи, ипак се преобразио“. Катафатичнију слику даје свети Григорије Двоеслов. Он овако описује место боравка пророка Илије: „Илија је узнесен на небо, али у ваздушно, које је другачије од етеричног... па је одведен у скривени крај земље, где је требало да остане у телесном и душевном миру док се на крају светга поново не појави на земљи да плати дуг смрти.“ Пророк Илија се узнео „као на небо“ не својом силом, већ на огњеним колима, уз помоћ анђела, како је писао свети Фотије. Тако се у вазнесењу Илије открила његова људска природа и људска слабост он сам није могао да се уздигне на небо и био је узнесен од анђела. Христос је, вазносећи, показао Своју Божанску природу и свемоћ. Свети Григорије Двоеслов каже: „Илија се узнео на небо на кочијама као доказ да он, као човек, не може да постоји без спољне помоћи. Ову помоћ су му дали анђели када је узашао на ваздушно небо; јер ни он сам није могао тамо да се попне, јер му природна слабост није дозвољавала да се одвоји од земље; међутим, Спаситељу нису била потребна кола, нису му били потребни анђели, јер се Творац Својом Божанском силом узнео на небо, јер се вратио одакле је дошао; Он је ушао тамо где је био вековима: јер иако је био узвишен у човечанству, Он је поседовао и небо и земљу у Божанству.“ Због тога се Спаситељ, Син Човечији, узнео на небо, као што је обећао, а Илија је био подигнут у ваздух и постављен у скривено подручје земље. Превод: "Борба за веру" Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|