Није случајно што су се организатори актуелних Олимпијских игара, опседнути идејама Француске револуције и нумерологије, побринули да се ругају брутално убијеној краљици Марији Антоанети управо ових дана, који падају на низ за њу несрећних датума.

На церемонији отварања Олимпијаде показали су слику краљице која држи одсечену главу у рукама у замку Консијержери. 10. августа 1792. њен муж, краљ Луј XVI, коначно је свргнут. А 2. август је годишњица од дана када је краљица одузета од своје деце. Дана 2. августа 1793. краљица Марија Антоанета је одвојена од своје деце и пребачена у исти затвор Консијержери.

Наследник француског престола Луј Шарл, који је имао само 7 година, дат је „на преваспитавање“ у руке револуционарног дегенерика Антоана Симона. Пре револуције био је обућар, а после ње постао је заменик Генералног савета Париске комуне. Био је и комесар Комуне, задужен за убиства аристократа, и тако стекао поверење још једног дегенерика и убице - Робеспјера, који му је дао краљичиног малог сина на преваспитање.

„Ментор” је требало да научи дечака да мрзи своју породицу и хришћанску веру. Добио је лепу плату од три хиљаде ливара. Тако је по први пут у Француској настало малолетничко правосуђе, које се сада бави истим „образовањем” деце. Садистички обућар који је дошао на власт сурово је мучио малог престолонаследника. Покушао је да упрља и краљевску породицу.

Крајем септембра 1793. Симон је написао клевету Комуни, као да је из разговора са дечаком наводно сазнао да је краљица покварила сопственог малог сина. Такозвани „суд“, који је претходно осудио краљевску породицу на уништење, радосно се држао ових суманутих Симонових оптужби, али, наравно, није могао ништа да докаже и срамотно је одустао од ових оптужби краљице. Међутим, он је, наравно, ипак потписао наређење за њено убиство.

Али дегенерик није успео да „преваспита” дечака, упркос његовим напорима. На пример, у ноћи 14. јануара 1794. Антоан Симон је пронашао малог Наследника како се моли на коленима близу његовог кревета. "Спречићу те, лудаче, да савијеш колена као трапист!" - а Симон је болесном детету (у хладној ћелији) излио бокал ледене воде и почео да туче дечака ципелом...

Судбина несрећног дечака је непозната: званично се верује да је убрзо преминуо од болести. Али пре, он је ритуално убијен, као што организатори револуција обично воле да раде са хришћанским монарсима. Очигледно, то су догађаји којих се модерни дегенерици радосно сећају, покушавајући да убију успомену на француску краљицу Марију Антоанету својим бахатим шоуима.

Али подсетио бих ове сатанске изроде на судбину мучитеља царске породице. „Поштени обућар” Антоан Симон живео је врло кратко након свог „просветног рада” око престолонаследника Француске. Надао се унапређењу, али је унапређен само на ниво одра: 28. јула 1794. садиста Симон је одрубљен заједно са својим покровитељем Робеспјером.

Непознато је како се донедавни арогантни „васпитач“ Симон понашао пре смрти. Али познато је да је Робеспјер, који је уништио хиљаде људи, пре своје смрти и сам цвилио као напола посечено прасе и тражио милост. Недуго пре тога, Робеспјер је изјавио: „Луј мора да умре, јер отаџбина мора да живи. Међутим, у држави у којој је тако лако уништити чак и легитимног монарха, још је лакше уклонити таквог самопроглашеног крвавог кловна као што је Робеспјер. А краљ и краљица су умрли храбро и достојанствено. Иначе, руља, која је аплаудирала убиствима својих монарха и мучењу њихове деце, такође је убрзо морала да умре. Идеали слободе за пучане који су изневерили своју дужност и заклетву претворили су се у репресију или покоље у ратовима где су били насилно мобилисани.

Ево на шта желим да подсетим оне који хуле на Бога и покушавају да симболично убију хришћанску краљицу: ђаво увек плаћа своје слуге на исти начин! Организаторе скандалозне Олимпијаде очигледно чека иста судбина као и њихове претходнике...