Руском народу за ослобођење од сатанске власти нису довољне саме молитве, потребно је чак и свенародно покајање уз дубоку свест о великом и тешком греху – одбацивању власти Божије над собом у личности Помазаника (цара).

Хајде да отворимо Библију и видимо како је Бог контролисао људе. Анђео и човек су сагрешили пред Богом. Бог је првог анђела послао у пакао на вечне муке без милости, али је Своју милост оставио човеку, послао га на земљу да се покаје и обећао повратак на небо ако се придржава Божјих закона и заповести.

Од тог времена Бог је почео својом силом да влада народом који је веровао у Њега, и владао је непрекидно од Адама до Николаја II, цара и Помазаника Божијег: прво преко патријараха од Адама до Аврама и осталих патријараха укључујући, затим пророцима – од Мојсија до Самуила, и од Давида до цара Николаја II, благодаћу миропомазања на цареве.

У нашим злим временима људи су, изгубивши веру у Божији Промисао, тражили слободу и одбацили Божју власт у личности Помазаника Божијег. Одбацили су царску власт, предали се да убију цара, ослободили се Божанске силе и потпали под сатанску власт.

Ох! Какав је ово тежак грех! И сав руски народ је у томе сагрешио, неко делом, неко речју, а неко мишљу, жељом и пристанком. За овај велики грех страда цео свет, а руски народ пати више него било ко други.

По истини Божијој: „Коме је много дато, много се и тражи“. Људи ослобођени директне сатанске моћи треба да буду прожети свеопштим покајањем. Ако људи не виде потребу за таквим покајањем, онда себи намећу велику кривицу за грех против Помазаника.

Схимонах Никодим Каруљски, децембра 1957. Године

руски пустињски скит Каруља, Атос, исихастирион Свете Тројице

*

Схимонах Никодим Каруљски је бивши подофицир Царске армије, који је после револуције отишао пешке на Свету Гору. Овде је постао духовни син старца Теодосија Каруљског, а после његове смрти преузео је старешинско вођство над својим ученицима. Старац Никодим је имао велики утицај на руску дијаспору, код њега су долазили бели официри и представници интелигенције из разних земаља света, а са многима је комуницирао писмима; Упокојио се Господу 1984. године.