Свети Игњатије Брјанчанинов: „Суд Божији је објављен благовремено. Па пожуримо да усвојимо себи начин размишљања, предани Богом, да нас изопачени појмови схватања превратна, обманљива не би удаљила од богоугодне делатности, да не би била за нас почетни узрок највећих и вечних беда (несрећа). Да не будемо лакомислени у одређивању и решавању наше вечне судбине. Да се заузмемо овим најважнијим делом са највећом пажњом. Оно, тј. дело, је достојно такве пажње.

Многи људи постављају питање: „Зашто сви не виде духове“? Неки чак желе и теже да сазнају како да виде духове (привиде, ђаволе, демоне, сатану, ванземаљце, итд.) Духовни свет је стваран (реалан). Али празна радозналост скрива у себи огромну опасност... Ако би се човечанство још налазило у слободном чулном општењу са демонима, они би потпуно покварили људе (развратили), и покајање и опоравак од грехопада били би за нас немогући. Али човекољубиви Саздатељ је обукао људску природу у тзв. „кожне ризе”.

Иако је слободно чулно општење са демонима за већину немогуће, ипак је грехопад довео човека у ропство греха. По мери увећања степена тежине греха, увећава се демонски утицај на човека. Међу најтежим гресима ума јесу такви као занимање магијом и идоло-служење и демонопоклонство.

  Свети Јефрем Сирин: „Чувајте се правити напитке (тј. отрове од зеља), бацати чини, прорицати судбине, правити амајлије (талисмане) или носити амајлије направљене од других: то нису амајлије, него свезе демонске". „...Ако се неко усавршава у злу, у нечестију, у безбожности, онда постаје жилиште ђавоље, и ђаво почива у њему".

Св. Амвросије Оптински: „Сама реч спиритус показује, да то учење јесте општење људи са духовима и, разуме се, са духовима не светлости, већ са духовима таме“ .