header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Никита Сундјуков: Две речи о Дугиновом православљу
Никита Сундјуков: Две речи о Дугиновом православљу Штампај Е-пошта
понедељак, 16 септембар 2024
            Без односа са самим садржајем филозофије Александра Гелевича. Радије ћемо говорити о њеној могућности. Филозоф није теолог. Ово је очигледна истина, коју су сви Дугинови критичари из неког разлога одлучили да нагло забораве.

Филозоф формира сопствене концепте, понекад се ослањајући на претходну традицију, понекад је поново саставља, понекад је потпуно напушта. Богослов само преноси наслеђе Цркве, понекад – а онда врло, врло пажљиво – усуђујући се да га преведе на језик савремености.

Из овога следи да философ не сноси исту високу одговорност као теолог. Богослов је одговоран за своје речи пред вечним Предањем, светоотачким наслеђем. Филозоф је, углавном, одговоран само себи - колико је адекватно могао да изрази сопствену интуицију речима и сликама.

Дугин се, изгледа, никада није изјашњавао као теолог.

Стога су оптужбе Дугинова за неправославност, које изнова изговарају други недобронамерници, једноставно смешне. А ви дајте пример једног истински православног философа, који ни за јоту није одступио од Предања и није се окушао у концепту богослова! Филозофија је увек и свуда претпостављала извесну дозу неортодоксности, у најмању руку – јерес. На пример, Дугинову тезу да је Богу потребан човек изразили су Шелинг, Берђајев и Булгаков. Да ли и њих одбацујемо?

Филозофија тежи непредвиђеном знању и стога се једноставно не може обуздати у чисто догматским оквирима. Или боље речено, можда, али онда се из филозофије претвара у теологију. И ово је велика част, вредност богословске речи је неупоредиво већа од вредности филозофске речи (философија у руској традицији је буквално бесмислица, односно наслеђе Атине).

 Али у исто време, здраво богословско знање не може без философског знања. Само што богословље не узима од философије све што је потребно и што мудрацу који се гуши у надахнућу пада на памет, већ само оно што прође испит времена и саборног црквеног ума, како то постепено бива, јер на пример, са другим достигнућима руске религиозне философије.

Уопштено говорећи, у нападу на Дугина од стране поборника православља, постоји или свесна обмана, која тежи потпуно другачијим циљевима од одбране чистоте верске доктрине, односно прерасподели репутационих ресурса („требало би да будемо на Дугиновом месту!“) . Или – баналан пропуст да се направи разлика између филозофије и теологије, што указује на неспособност у обе области. Изгледа да су обе опције лоше.

Превод: "Борба за веру"

Извор: https://t.me/arkadymaler/1051

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 16 септембар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.