Данас је његово име познато широм Русије. У лицу схиигумана Јеронима (у свету - Ивана Верендјакина) (1932-2001) хиљаде православних хришћана нашло је молитвеног представника пред Богом, а он је многима постао духовни отац.

Још од касних деведесетих говори да долази глобализација. Долазе времена када ће бити потребно стајати у вери и не одрицати се Христа, јер ће се све радити врло лукаво и брзо.

А када су их питали: „Оче, како да се спасемо?“ – он је стискао песницу, као да чврсто држи у њој невидљиво оружје, и одговарао: „Ко има козачку веру, стајаће! А остали ће прихватити мучеништво.” Плакао је и јадиковао са сузама: „Каква штета за Отаџбину! И како ће вам бити тешко - не могу вам рећи све што чека нашу Отаџбину!

Он је упозоравао да ни у ком случају не треба прихватати електронске картице и ИИН-ове, јер су све то делови једног система који заплиће цео свет у току глобализације, припремају се подаци за Антихриста: „А како ће то бити тешко у овом свету касније они који ће зарад опстанка прихватити жиг Антихриста, дочекаће само неподношљиве туге, јер Антихрист неће моћи све да нахрани, залихе ће нестати, а како ће ти људи после страдати. Тргаће своје стомаке да би умрли, али смрти неће бити. Планине несахрањених лешева, смрад над градовима и селима... Господ ће допустити многе туге за нашу злоћу“.

Али нас је и охрабрио, говорећи да је то судбина незнабожаца који не верују у Бога. Отац је био убеђен да папи ни у ком случају не треба дозволити да дође у Русију. Руска православна црква не би требало да има никакве споразуме са Ватиканом. Са сузама се молио за људе који се удаљују од Бога.

Када су га питали колико дуго поштује цара, баћушка је говорио да је и његов деда у џепу на грудима носио новчић са ликом Николаја II, с времена на време га је вадио и поштовао као да је били икона. И сам отац Јероним, три године пре канонизације, назвао га је светим и саветовао да се чита акатист цару-мученику Николају II. Рекао је да на Ганиној Јами иу Алапајевску постоји света земља, напојена царском крвљу...

Људи су га често питали о пресељењу из градова у села, ближе земљи. Отац је говорио да треба да се крећеш ради спасења, али не можеш тек тако да одеш „нигде“. И саветовао је да се непрестано моли. Говорио је и о рату и страшној глади. Али на питање да ли је потребно сакупљати храну, одговорио је да је боље сакупљати просфору, и то је све.

Монаси су му долазили и питали за савет: зар не би било боље да се преселе у други манастир? Свима је одговарао исто: „Где сте дошли, тамо живите. Често је понављао: „Нема правде на земљи, она је на небу“, „Тражите прво Царство небеско, а остало ће вам се додати.

Када су га питали о болестима, одговорио је овако: „Којим органом грешиш, тај боли. А да би се излечио, треба више да се кајеш и више молиш“. Често је понављао: најважнија је љубав. То ће покрити мноштво грехова. Осуђивач је изједначен са врачарима. Не можете се молити за врачаре, не можете им веровати."

„Господ жели да нас све сабере под своје окриље“, рекао је старац. - Кошуља је даље од нас од Господа.

Баћушка је учио да се не плашимо демона, него да се бојимо Бога. Грешимо сваког минута и морамо се трудити да видимо своје грехе. Питали су: "Чији греси? Туђи?" Насмејао се: „Зашто ти требају туђи? Своји“.

Саветовао је онима који имају рођаке који пуше да сваког дана читају Псалам 108 за пушача. Ако сродник умре (духовно), прочитајте Псалтир и Акатист Богородици „Тражење погибших“. „Демон се јаче бори за мушкарца“, рекао је, „седам пута јаче него за жену, јер је мушкарац слика Божија. Имао је у виду да је Господ Исус Христос дошао на земљу у мушком облику, и то први човек је био Адам.

Молитва има велику моћ; чак може зауставити и воз. Један монах је читао Исусову молитву. Пред нама је био лош пут. Воз је стао и није се догодила несрећа. Питали су монаха како је знао за неисправност пута? Он је одговорио: „Исусова молитва“.

Било је толико различитих свакодневних питања: да ли је могуће оставити пијаног мужа? Да ли треба да храним свог нерадног сина? Одговор је био само један: „Крст ти је овакав, и што је тежи, то боље. Нико не треба да уништи законити брак, све се невоље морају истрпети. Ово је наш живот“.

Старац је објаснио: „Адамова савест се пробудила тек када је видео Бога, након што је појео забрањено воће. Тако ћемо се и ми постидети Бога на последњем суду ако се на време не покајемо. Шта ако сутра дође последњи суд?"

„Православац се никада ни са ким не расправља“, поучио је. — Православац у разговору каже или „да-да” или „не-не”, јер спорови узнемиравају душу, а благодат одлази. Чувајте благодат као драгоцени бисер који се не може купити новцем.

Уклонили смо само први слој земље и отворили само прву страницу Књиге живота коју је Господ написао. Природа је књига коју покваримо пре него што је прочитамо. Знање без Бога је празно. Њиве и оранице даће духовни плод само ако се посеје семе вере.

Земља не може бити прљавштина, она је наша хранилица, а прљавштина је оно што излази са наших грешних усана.

 Од Бога су људима дата три дара: разум, говор, рад – и они морају да Му служе.

Вештачко бледи, а вечно остаје.

Наставницима: не губите ниједног ученика, ни једну дечју душу, пронађите пут до срца сваког ученика.

Баћушка је био веома строг у погледу поштовања поста. Био је то Божићни пост. По црквеном уставу, у среду и петак не сме се јести уље. Рекао је: „Какво уље? Без уступака! Чувајте своју веру јако!

Када су му се жалили на живот, баћушка је одговорио:

- Читај Псалтир!

— Оче, велике су свађе у породици.

 - Прочитај Псалтир.

— Оче, има проблема на послу.

 - Прочитај Псалтир.

Људи су се питали како ово може помоћи? Али почели су да читају - и све је успело.

Отац Јероним никада није много говорио. Питате га конкретно: „Оче, шта да радим?“ - рећи ће само оно што је потребно. Увек је говорио: „Покајте се. Покајте се и покајте се.”

Превод: "Борба за веру"