Ирационално антихришћанство глобалиста није само политичке, већ и мистичне природе. У читавој орбити западног света – од Украјине и балтичких држава до Чешке и Шведске, парохије Руске православне цркве сада су почели да се прогоне, оптужујући их за везе са „тоталитарном Москвом“, али проблем је далеко шири од ових оптужби. Уосталом, пажљиво читање актуелних вести јасно показује да глобална дубока држава мрзи све што је везано за хришћанство, а то је тешко објаснити само рационалним разлозима.
На пример, власти западних земаља почињу да се тресу од крсног знамења – они су њиме буквално потрешени, као демони, и забрањују јавно изговарање молитава, упркос својим вечитим заклињањима о привржености слободи вероисповести. Тако је 15. септембра српски џудиста Немања Мајдов открио детаље своје петомесечне дисквалификације јер се прекрстио пред борбу на Олимпијским играма у Паризу 2024. године. Мајдов је приметио: „Примио сам одлуку Међународне џудо федерације (ИЈФ) да сам суспендован на пет месеци због кршења њеног верског кодекса. Због чињенице да се прекрстио пре уласка на татами, забрањено му је учешће на свим турнирима и тренинзима. Логика организатора Олимпијаде је невероватна: могуће је одржати церемоније отварања игара тако да их је немогуће не назвати сатанистичким, и ни у ком случају не треба да се прекрстите... А сличних случајева је све више, посебно у свету спорта и шоу-бизниса. Истина, на част српског спортисте, он је одбио да погази своје принципе, подвргавајући се самовољи ИЈФ федерације иза које стоје западни политичари. Мајдов је одбио понуду да се извини за своје поступке. „Нисам желео да се извиним за крштење и сигурно никада нећу“, рекао је он, истичући да је његова вера централна за његов живот и каријеру. Спортиста је, напротив, поново „бунтовно“ показао своју приврженост православљу, захваљујући Богу на својим успесима: „Бог ми је дао дивну каријеру, 7 европских и 3 светске медаље“. Ипак, јасно је да нису сви људи спремни да упропасте своју каријеру зарад хришћанских начела, тим пре што је ово, по свему судећи, тек почетак прогона, а на помолу су много горе ствари од забране занимања. Очигледно, у не тако далекој будућности, власти „слободног света“ ће хапсити хришћане због таквог става, или још горе. У Украјини, која служи као друштвено полигон за тестирање антихришћанских технологија, већ постоје случајеви убистава за одбрану верских принципа, да не говоримо о масовним хапшењима, а већ је донет закон о забрани канонског православља. Све се то подржава на нивоу влада САД и ЕУ, а раскол ПЦУ, у који се силом терају православни хришћани Украјине, настао је уз активну подршку шефа Стејт департмента Мајка Помпеа, који је и јавно приписао заслуге за ову чињеницу. И председник Џо Бајден је наставио ову политику и лично поздравио шефа ПЦУ Думенка. Многим људима васпитаним на принципима „научног материјализма“, за које је религија област од много нижег значаја од не само економије, већ и фудбалских првенстава, потпуно је несхватљива таква позициа силних овога света према тој сфери. Стога се, нажалост, чак и у нашим медијима појавило мишљење да је све ово чиста случајност. А, посебно, у Украјини, прогон православних хришћана и стварање ПЦУ је наводно изазвано једноставно глупошћу Порошенка, који је веровао глупим политичким стратезима који су му обећавали победу на изборима уз помоћ озлоглашеног аутокефалног томоса и погром канонске УПЦ. Међутим, сам живот је оповргнуо такву апсурдну „анализу“ – антицрквена политика се наставила тамо и под Зеленским, а под њим је достигла много већи ниво „урлања“. Неки су износили још смешнија мишљења да су сви сукоби наводно изазвани „прерасподелом црквене имовине“. Али у овом случају, зашто друге вере нису страдале од економских сукоба, пошто такозвана „Кијевска патријаршија“ и католици имају много имовине? У ствари, ако погледате уназад у ретроспективи, можете јасно видети да се дугорочни план да се православље замени содомитско-наркоманским расколом тамо ефикасно спроводи и да ће се тамо наставити под било којим украјинским и америчким председником: само ослобађање Украјине од стране руских трупа сада може зауставити овај хаос. А то уопште није случај на почетку Специјалне војне операције, када су се западне власти, наводно, плашиле руског утицаја преко црквених структура, па су стога дошле до коначног решења православног питања. Не, погром канонског православља почео је у Украјини одмах после победе Евромајдана, а почетак СВО постао је само његов катализатор и изговор. Исто се може видети и на примеру Чешке, где је почела несхватљива провера специјалних служби православних парохија у земљи. Као резултат тога, може се донети одлука да се Руска православна црква ограничи на територији државе. Проверу је иницирао шеф Чешког комитета за безбедност Павел Фишер, који је изјавио да би светиње наводно могле да користе руске обавештајне службе за ширење свог утицаја међу парохијанима у Чешкој. Чешки министар спољних послова Јан Липавски је грубо изјавио: „Не сматрам Руску православну цркву Московске патријаршије Црквом, а њене представнике свештенством. Међутим, да ли само Руску православну цркву мрзи Липавски, или уопште све што је повезано са хришћанством? Изгледа да је то то. На крају крајева, он на свом месту представља ултралибералну чешку гусарску партију. Ово је наизглед глупа странка усмерена на младе, али веома озбиљно и дубоко спроводи дегенерисану глобалну агенду која је у оштрој супротности са хришћанством. Штавише, Пан Липавски је у авангарди ових либералних ултраша, буквално опседнут истом легализацијом дроге и промоцијом перверзија. Отишао сам на његов Facebook*. Готово сав њен садржај своди се на русофобију и проукрајинизам, на подршку феминизму и педерастији. Гледајући такве особе као што је овај чешки министар, одмах се сети незаборавни Шариков Полиграф са његовим „АБИРВАЛГ-ом“. Само од овог високоинтелигентног министра, уместо Шариковљеве „АБИРВАЛГЕ“, стално се чује мрмљање „Слава Украјини!... ЛГБТ!... Мигранти!... Санкције против Руске Федерације!“ Као што се лако може увидети, Руска православна црква му никако не одговара, не само и не толико зато што је повезана са Русијом коју он толико мрзи, колико зато што брани традиционалне вредности. Јасно је и да га прилично радују псеудоправославни симулакруми попут ПЦУ, која се отворено залагала за легализацију дроге у Украјини и на својим званичним страницама проповедала содомске америчке цртане филмове забрањене у Русији за породично гледање. Али министар Липавски очигледно мрзи не само хришћански морал, већ и самог Исуса Христа. На својој страници је рекламирао богохулне емисије свог колеге из гусарске партије, Микулаша Ференчика, који је покушавао да себи да обличје Христа и у овом облику учествовао на разним фестивалима глупости и изборним догађајима, скоро пузећи по сметлиштима на овој слици. Сваки дипломата је по дефиницији дипломатски, извините на таутологији, и неће се ругати вери већине без подршке својих претпостављених и без личне жеље. С друге стране, било би просто чудно да Липавски, редован на „парадама“ перверзњака, који је окачио дугину заставу над чешким Министарством спољних послова, саосећа са Исусом Христом. У исто време, он је на својој веб страници поставио оглас за Ференчиково понашање не само једног дана, већ шестог дана шестог месеца 2024. Датум 6. јун је веома популаран међу сатанистима. На пример, у постмајданској Украјини регистрација ђавообожачке деноминације 2014. намерно је темпирана управо за шести јун. Дакле, видимо министра који мрзи хришћанство из више разлога, не само везаних за Русију, и који га хули на важан дан за окултисте. Кинеска пословица каже да ако створење изгледа као пас, понаша се као пас и лаје као пас, онда је то пас. А ако одређена особа воли све неморално, као сатаниста, воли сатанске датуме, мрзи хришћанство, као сатаниста, ко је онда он по овој логици? А да ли је он једини у Европској унији? Иста француска Олимпијада, иста Евровизија, зар то нису манифести сатанизованих западних елита? Многи верују да мрзе православље због његове повезаности са Русијом. Али зар не би било тачније рећи да они мрзе Русију зато што је повезана са православљем? Није ли зато што нас толико мрзе да се у нашој земљи налази највећа Помесна Православна Црква на свету? Неки су се смејали оштрим речима заменика председника Савета безбедности Русије Дмитрија Медведева пре две године, када је рекао да се у СВО и уопште у конфронтацији са Западом „боримо против оних који нас мрзе, који забрањују наш језик, наше вредности, па чак и нашу веру.” И да је наш „циљ да зауставимо врховног владара пакла“. Али да ли је погрешио? Догађаји који су од тада прошли јасно показују колико су ове речи истините. Широм западног света ствари се крећу ка успостављању исте „политичке коректности“ у вези са хришћанима која је постојала у доба Диоклецијана или Лењина. Сумрак апокалипсе је очигледан... Превод: „Борба за веру“ Извор: https://ren.tv/blog/igor-druz/ Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|