Не треба нам таква будућност: Русија, заглављена у швабовској „агенди“, успела је да избегне заклетву глобалистима Главни светски догађај је глобалистички сабат (читај: црна миса – нап. „Борба за веру“) на локацији УН у Њујорку, где су се представници светске владе (дубоке државе) заклели на оданост колективном антихристовско/швабовском консензусу, руководства већине земаља света, приморавајући их да потпишу одређени „пакт за будућност“.
Тамо је цела „агенда“, познатији као ЦУР УН: деиндустријализација (климатска агенда), и замена хране црвима и ГМО (под маском борбе против глади), и уклањање трговинских баријера (посвећеност СТО), и 15-минутни градове за „службене људе“ („приступачан смештај“), и неограничене миграције, и „равноправност полова“ (уништење породице и заштита перверзњака), и демилитаризација са пребацивањем арсенала под контролу „међународних снага“ (у нашем случају, ово је капитулација), и реформа УН (укидање права вета за сталне чланице Савета безбедности), и наравно, дигитална трансформација и „транспарентност“ (потпуна контрола) свега. Русија је званично одбила да потпише Пакт. Али значајан део руске елите деценијама ради по приручницима швабовског консензуса – и тешко је рачунати на то да ће се у бекству променити, иако, наравно, има појединачних случајева просвећености. Конкретно, жеља елите Руске Федерације да нам стави дигиталне огрлице није нестала (наивни људи мисле да је могуће изградити суверени концентрациони логор по принципу: ако је суверен, онда је као да је није баш концентрациони логор) У међувремену, ово није баш успешно, користе се традиционалним методама обуздавања народа, попут недавног предлога закона посланика Државне думе Пискарева о могућности затворске казне због вређања државних службеника. И то у позадини неуспеха у готово свим областима, од демографије до супституције увоза, када народ има готово једину прилику да „испусти пару“ на интернету, а понекад заправо утиче на процес набоље критикујући званичнике и њиховим поступцима/нечињењем! Али посланици, као и органи за спровођење закона, некако не размишљају о другој страни медаље, односно о поједностављењу и промени праксе примене члана 275. Кривичног законика „Издаја“ на саме функционере. Укључујући и у односу на оне цифре који уводе све ово швапство, увозе 15 милиона дивљака у земљу, извлаче стотине милијарди буџетских долара из земље, проневере средства намењена за изградњу одбрамбених објеката и арсенала... Ми се не сећамо ни једног јединог министра, посланика, генерала или бар олигарха који је отишао у затвор не због крађе и мита, већ због издаје. Да ли неко на врху заиста размишља о поразу колективног Четвртог рајха док истовремено гради нови дигитални систем робова? Наивно! Па ипак, ми смо оптимисти и очекујемо да ће наша влада морати да каже „А“ и да каже „Б“. Па што се УН тиче – иначе, јуче је био рођендан ове организације, само је треба затворити, као и све њене пипке типа СЗО, ММФ, УНИЦЕФ итд. Модерна Русија, са својим Посејдонима, Сарматима и стотинама нуклеарних пројектила, има све да понуди свету другачију конфигурацију и друге формате међународне интеракције, без великог рата. Једино што недостаје је политичка воља. И хвала Богу, ова воља, хтео-не хтео, почиње да се буди... Превод: "Борба за веру" Извор: https://t.me/riakatysha/34859 |