"Потпуно невиђен феномен – ништа слично се није догодило ни током Авганистана ни током чеченских ратова. Ова операција, сахрањивање руског народа на обе линије фронта, оставиће за собом страшне трагове у виду стотина хиљада гробова, а можда и милиона, широм руске земље".

Редакција "Москва Трећи Рим"

+ + +

У Русији постоји недостатак гробља и крематоријума, изјавила је за «Парламентарне новине» Светлана Разворотњева, заменица председника Одбора Државне думе за грађевинарство, стамбене и комуналне делатности.

Према речима посланика „Јединствене Русије“, за то је крив савезни закон „О сахрани и погребним пословима“, који су руске власти усвојиле 1996. године. Данас је то застарело, сигурна је посланица, јер само општинске организације могу да се баве сахранама, што је довело до дефицита.

„Немогуће је направити било каква приватна гробља, крематоријуме или друге ритуалне објекте, немогуће је привући капитал и улагања у ово подручје, поред државе. У међувремену, они су веома потребни“, појаснила је Разворотњева.

Посланица је још приметила да преостала гробља и крематоријуми нису опремљени. Према статистици коју је навела, крематоријуми раде у само 27 градова у земљи, на пет милиона становника има само један крематоријум, док је у Јапану један на 79 хиљада људи, у САД један на 159 хиљада, ау УК - један за 242 хиљаде.

Према Разворотњевој, слична ситуација се дешава и са сахраном кућних љубимаца. Према закону, они се не могу нигде сахранити осим на посебно одређеним местима, којих у Русији има веома мало.

Решење проблема би, према њеном мишљењу, могле бити измене закона којима би се дозволила изградња ритуалних објеката у оквиру јавно-приватног партнерства, односно уз ангажовање комерцијалног капитала, рекла је посланица.

У априлу 2023., шеф погребне службе Ритуал.ру Олег Шељагов је известио да је потражња за кремацијом порасла међу погребним службама. Ако су пре епидемије коронавируса почетком 2020. године заузимали 53–54% укупног броја сахрањивања, онда су за то време чинили 70–72%. То је изазвало појаву „фалш кремације“.

„Шта је то? Дођете у салу за испраћај, опростите се са рођаком, а онда се ковчег са телом баци низ лифт или уђе у зид, тело однесе на кремацију у други град, а после неког времена једноставно вам дају урну са пепелом и релевантна документа“, рекао је тада Шељагов.

Према његовим речима, то је због ценовне политике московских крематоријума – „становништву је тешко да свари локалне рачуне“. Он је појаснио да је у главном граду ретко могуће платити мање од 130-150 хиљада рубаља за кремацију, а „просечан рачун“ за „класичну“ сахрану, искључујући трошкове директно на гробљу, износи 80–100 хиљада рубаља.

Превод: „Борба за веру“

Извор:https://www.rbc.ru/rbcfreenews/