Глобалисти имају промену дневног реда. Здраво, „Глобална криза воде“. Из бројних пророчанстава је познато да ће се током последњих времена свет суочити са глобалном несташицом воде...

СЕФ, УН и други комунистички параолимпијци су некако ћутали о води, док су се жестоко борили против „климатских промена“. Међутим, у јесен 2024. нешто се променило у „Данском краљевству“, а планира се промена дневног реда. Глобалистички гласноговорник Антихриста –CNN је сада написао следеће:

„Први пут у историји света, човечанство је пореметило равнотежу глобалног циклуса воде, што је довело до несреће са водом која већ изазива хаос у економији, производњи хране и људским животима. Али има још тога, према новом значајном извештају.

Деценије деструктивног коришћења земљишта и лошег управљања водним ресурсима у комбинацији са климатском кризом изазваном људским фактором представљају „невиђени стрес“ на светски циклус воде, наводи се у извештају који је у среду објавила Глобална комисија за економију воде, група међународних лидера и стручњака.

Водени циклус се односи на сложен систем којим се вода креће око Земље. Вода испарава из земље — укључујући језера, реке и биљке — и диже се у атмосферу, формирајући велике реке водене паре које могу да путују на велике удаљености пре него што се охладе, кондензују и на крају падају на земљу као киша или снег.

Поремећаји у циклусу воде већ изазивају патњу. Скоро 3 милијарде људи суочава се са несташицом воде. Усеви вену и градови тону у земљу док подземна вода испод њих пресушује.

Последице ће бити још катастрофалне ако се не предузму хитне мере. Криза са водом угрожава више од 50% глобалне производње хране и ризикује смањење БДП земаља у просеку за 8% до 2050. године, са много већим губицима до 15% који се предвиђају у земљама са ниским приходима.

„Први пут у људској историји, избацујемо глобални циклус воде из равнотеже“, рекао је Јохан Рокстром, копредседавајући Глобалне комисије за економију воде и аутор извештаја. „На падавине, извор све свеже воде, више се не може поуздати“.

Извештај прави разлику између "плаве воде" - течне воде у језерима, рекама и водоносницима - и "зелене воде" - влаге ускладиштене у земљишту и биљкама.

Иако је снабдевање зеленом водом дуго игнорисано, оно је важно за циклус воде, каже се у извештају, јер се враћа у атмосферу када биљке испуштају водену пару, стварајући око половине свих падавина на копну.

Поремећаји циклуса воде су "дубоко испреплетени" са климатским променама, наводи се у извештају.

Стално снабдевање зеленом водом је од виталног значаја за подршку вегетацији, која може да складишти угљеник који загрева планету. Али људска штета, укључујући уништавање мочвара и крчење шума, исцрпљује ове поноре угљеника и убрзава глобално загревање. Заузврат, топлота изазвана климатским променама исушује пејзаже, смањује влажност и повећава ризик од пожара.

Кризу чини још хитнија огромна потреба за водом. Извештај процењује да је људима у просеку потребно најмање око 4.000 литара (нешто више од 1.000 галона) дневно да би водили „достојанствен живот“, што је много више од 50–100 литара за које УН кажу да је потребно за задовољавање основних потреба, и више него што ће већина региона моћи да обезбеди из локалних извора.

Ричард Алан, професор климатских наука на Универзитету Рединг, у Енглеској, рекао је да извештај „осликава мрачну слику поремећаја глобалног циклуса воде које је направио човек, најдрагоценијег природног ресурса који на крају подржава наш живот“.

Људска активност „мења структуру наше земље и ваздуха изнад ње, што доводи до загревања климе, повећавајући и влажне и суве екстреме и нарушавајући обрасце ветра и падавина“, додао је Алан, који није био укључен у састављање извештаја.

Криза се може превазићи само бољим управљањем природним ресурсима и значајним смањењем загађења које узрокује загрејавање планете, рекао је за CNN.

Аутори извештаја кажу да светске владе морају да признају циклус воде као „опште добро“ и да се колективно позабаве тим проблемом. Земље зависе једна од друге не само због језера и река које прелазе границе, већ и од воде у атмосфери, која може да путује на велике удаљености — што значи да одлуке донете у једној земљи могу пореметити падавине у другој.

Извештај позива на „фундаменталну ревизију места на коме се налази вода у привреди“, укључујући боље цене како би се обесхрабрило расипање и тенденција да се узгајају усеви и објекти који су гладни воде, као што су центри података у регионима са проблемом воде.

„Глобална криза воде је трагедија, али је и прилика да се трансформише економија воде“, рекао је Нгози Окоњо-Ивела, генерални директор Светске трговинске организације и копредседавајући панела који је објавио извештај. Она је додала да је правилно вредновање воде важно „да бисмо препознали њену оскудицу и многе предности које она пружа“.

Превод и приређивање: "Борба за веру"