header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свештеник Димитриј: Интернет, вечност и Страшни Суд
Свештеник Димитриј: Интернет, вечност и Страшни Суд Штампај Е-пошта
понедељак, 21 октобар 2024

 „Господе, заштити мој ум и срце док радим на Интернету,

да га мудро користим да служим теби и својим ближњима!“

Шта је модерно ратовање? Молим вас. Сваког дана стотине милиона људи широм света – деца, младићи, жене и мужеви – седе испред својих монитора и играју ратне игре у разним модификацијама. Сатима. И апсолутно их је немогуће отргнути од ове активности.

„Играње рата“, наравно, је релативан концепт, али неки се заправо играју рата и сами себи изгледају као брутални и непобедиви ратници; други су заузети мање милитаризованим стварима, али су заузети, а то је главна ствар. За непријатеља.

У току је рат за душе људи, а непријатељу је главно да везује душу, заузме је нечим бескорисним за вечност и тако је уништи без иједног метка. Овде су пуцњи најмање потребни, јер смрт тела ради истине, ради залагања за истину, смрт, релативно говорећи, од злог метка - таква смрт чини да се душа човека причести највишим истинама и духовним блаженством, а то је оно што не може бити, наши непријатељи ово не желе да дозволе.

Па они воде још један, што неприметнији и тајнији рат. Разлагање. Ипак, то остаје тајна само за оне који не желе да размишљају о себи, о сврси свог постојања на овом свету и у вечности. Али циљ је једноставан – овде на земљи радити у послушности Богу да бисмо наследили Царство Божије у вечности. Дефиниција је једноставна, али да бисте разумели њену дубину и смисао, потребно је да се потрудите, јер Господ отвара ризнице духовног живота онима који Му се покоравају, који Га упорно траже и приморавају се на свако добро дело.

Дакле, све оне стотине милиона људи различитог пола, узраста и карактера који проводе сате на интернету сами себи изгледају као учесници великих достигнућа, победа и открића, али у стварности... у стварности су људи са умором, изнемоглих лица, поцрвенелих очију, погнутих људи који данима непомично седе пред идолима информација. И онај ко поседује ове идоле побеђује ове људе без иједног пуцња. То их чини беспосличарима који себе замишљају, ако не арбитрима својих судбина, онда бар као људе који живе живописним и пуним животом. Живот ових људи затрован је маглом, опсесијом, духовним сном, што им засад доноси слатке снове, али стварност упоредна са сном постаје све суморнија и безнадежнија. Јер је рат. И ово је њен циљ - неутралисати непријатеља на било који начин. А затим погубити.

Ако саберете све сате које сваки од ових људи проведе сваки дан у свом виртуелном свету, добићете... чак је застрашујуће и помислити колико година изгубљеног времена. А ово је само за један дан. А таквих дана има на десетине, стотине и хиљаде... А земаљски живот је тако кратак... А када се „рат“ заврши, мораћете да одговарате пред Страшним Судијом како си ти потрошио драгоцене и, авај, неоповратне године земаљског живота. А они су драгоцени јер управо овде на земљи човек бира своју вечност. Он бира само својим односом према Истини. Може да је игнорише, занемари, исмеје и не признаје. Не може само једно – потпуно се сакрити од Истине, јер сваки човек, без обзира да ли је добар или зао, богат или сиромашан, верник или не – сваки ће морати пре или касније да изађе пред Истину.

А суд који тада мора да се деси биће заиста ужасан управо зато што ће се бити немогуће сакрити, или одбацити, или оправдати. А главно питање упућено души биће крајње једноставно: шта си урадио у своме животу за љубав? А у светлу праве љубави, тада ће бити немогуће било шта друго назвати љубављу, нечим другим што смо ми, у свом безумљу и мраку, из наивности или заблуде, сматрали љубављу. И наше победе неће бити она измишљена достигнућа и победе које су бескорисно забављале нашу сујету и укорењивале нас у уображености и страстима, већ победе љубави над мржњом, пажње према ближњима над равнодушношћу, труда над лењошћу, вере над безверјем, уздржања над сладострашћем... И управо ове победе, немогуће без Божије помоћи, испоставиће се у страшном часу као главно богатство и садржај наше личности, нашег живота у вечности.

А ако таквих победа нема или је њихов број незнатан, онда ма колико других победа извојевали у стварним или виртуелним биткама, мораћемо да доживимо највећи и најжалоснији пораз у животу. Пораз изгубљеног живота. А „победник“ у овом рату биће онај ко ће се за своју „победу“ над безброј душа наћи у жару сопствене злобе и мржње.

Али док битка још није завршена, док још теку дани нашег земаљског живота, још увек имамо срећну наду и шансу да постанемо учесници једне заиста велике победе. А за ово све што вам треба је да изаберете Истину за свог команданта и да је пратите свим путевима свог срца. И иако ће овај живот бити тежи од виртуелног, биће Реалан. Али у животу је управо то најважнија ствар.

Ја нисам против интернета, наравно. И ја га сам користим. И, пошто завршим са писањем овог текста, вероватно ћу га послати мејлом уреднику, али... Разумем да виртуелни живот може и треба да буде само део мог стварног живота, и то мали део. Али то није све. Овај мали део, испоставиће се, још увек мора да буде у стању да контролише, иначе ће почети да те контролише и од малог дела бива све више и више док те не прогута целог и учини од тебе робом. Односно, у виртуелном свету рат о коме смо говорили – рат за људску душу – не престаје, и свако ко улази у информациони свет мора то да запамти и да компетентно води војне операције. Наиме, једноставно речено, користите интернет да служите Богу и људима, а не дозволите да вас интернет користи за борбу против Бога и људи. Интернет је велика помоћ у стварном животу! Пре свега, као приручник, библиотека, и, наравно, као средство комуникације. Али ништа више... Сигуран сам да нам је потребна молитва пре него што кренемо на интернет.

На пример: „Господе, заштити мој ум и срце док радим на Интернету, да га мудро користим да служим теби и својим ближњима!“

Таква молитва изражава нашу слободну вољу, нашу жељу да останемо са Богом у виртуелном простору и чинимо све што је могуће добро. Међутим, и ту постоји опасност, јер лукави најчешће запоседне човекову душу управо под маском доброте, да би човек, опет, данима могао да седи непокретан пред светлећим екраном и размишља да чини стално добро, али ће у стварности остати у ропству демона. Зато живот на Интернету нужно мора да чини само мали део нашег стварног живота (осим можда живота професионалних „ИТ стручњака“). И треба да будемо у стању да искључимо рачунар и останемо у тишини... молити се и гледати око себе... деловати и живети правим, стварним животом, који од нас захтева веру, стрпљење и постојаност у чињењу добра. И управо на овом пољу – стварном животу са свим његовим борбама, падовима, али и покајањима и устанцима – врши се дело служења Богу и људима, дело стицања вечног благодатног живота.

И док год ми, хвала Богу, још нисмо умрли, докле год можемо да се отргнемо од монитора и погледамо око себе, мислимо на оне којима је потребна наша помоћ, наше учешће, наш рат није завршен. И још увек можемо, уз Божију помоћ, да изађемо као победници из тога. Ако можемо да схватимо изузетан значај трезвености, уздржања и самоограничења, укључујући и у односу на људски изум – интернет. Искористимо своје драгоцено време, слободно од интернета, за пажљиву молитву, за читање речи Божије и списа светих отаца, за дела милосрђа и љубави – и видећемо сами како ће нам животи јасно почети да се мења. Да се мења се духовно.

Има ли тајни у овој ствари? Да, и оне су једноставне. Треба да волимо скученост, тесност и тугу која се јавља када почнемо да тлачимо своје тело – то јест, телесног човека са свим његовим „страстима и пожудама“. Јер чим почнемо да се ускраћујемо свега слатког и сањивог на шта смо навикли, одмах почиње туга и бол. Али ово је тајна: не треба бежати од ове туге, већ је волети као спасоносну, светлећу одећу, обући је и чак је волети, ма колико то чудно звучало. Јер иза ове туге угњетене плоти открива се неизрецива радост душе која улази у духовну област послушности Богу. И то нису фикције, нису некакве бајке. И свако то може искусити лично.

И док се тога сећамо, трудимо се да то испунимо молитвом и надом у Божију помоћ – не можемо се назвати пораженом војском, већ војском непораженом. И нека нам ово буде извор радости, инспирације и наде. Наде за прави живот.

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Москва Трећи Рим“

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 21 октобар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.