"Новотарци, јадни, од којих се повукла благодат Божија, јер су издали Христа, па сад покушавају да заведу и повуку са собом што више душа, млаких у вери"

+ + +

Молба Светог Гаврила Грузијског коју је написао пре него што ће постати ђакон, треба бити пример данашњим будућим ђаконима,  свештеницима, јеромонасима, који се на богословијама спремају "мало" другачије.

А у исто време и опомена за садашње свештенство и монаштво који, благо речено, саблажњавају народ начином живота (част појединцима), који личе на жену блудницу са почетка ере сиде, која је следећег јутра свом партнеру оставила  поруку кармином на огледалу "добро дошао у свет сиде!", мислећи да ће се тако боље осећати и неће бити сама у болести.

Тако и новотарци, јадни, од којих се повукла благодат Божија, јер су издали Христа, па сад покушавају да заведу и повуку са собом што више душа, млаких у вери.

А Бог рече тешко човеку кроз кога долазе саблазни, боље би му било да се није ни родио.
Њихова болест честог Причешћивања без припреме се шири као канцер који разједа Свету Цркву и народ води у погибао.

А Свети Пророк Осија рече: "Погибе народ мој јер је без знања"

И с обзиром да покајања нема, дошло је време за које је Св. Јован Кронштатски предвидео да ће у Светом Олтару бити магарац и коњ....

Молба Светог Гаврила:

"1. Родио сам се 1929. године.

2. Похађао сам Тбилиску школу бр. 24 шест година; Јеванђеље сам изучавао у Сионској саборној цркви.

3. Нисам се женио.

4. Православне сам вероисповести, немам никакве везе с богоборцима.

5. Нисам осуђиван, нема препрека за моје рукополагање.

Молим за благослов да постанем ђакон како бих се трудио ради прослављања Бога и зарад спасење душе. Спреман сам да служим Светој Цркви свим срцем, у складу с црквеним уставом и учењем Светих Отаца. Обавезујем се: Да свако богослужење служим по Канонима Цркве. Да не изостајем недељом и о празницима. Да припремљен учествујем у служењу Божанске литургије. Да укрепљујем парохијане у православној вери, да им добрим служењем помажем да изучавају реч Божију и заповести Господње. Да се трудим да живим онако како доликује служитељу олтара, да не саблажњавам друге својим понашањем, да будем помоћник парохијанима, удовама и сирочади.

Да се у олтару и храму владам на одговарајући начин пружајући пример другима, да их надахњујем на поштовање светиње. Да служим честито, како доликује овом узвишеном чину, да не понижавам Цркву својим недостојним понашањем, да не саблажњавам вернике."

Господе помилуј!

Р. Б. Јованка