Редакција «Благодатный Огонь»:

О новом датуму у црквеном календару: Дан сећања на све жртве саобраћајних несрећа

Дана 26. маја 2017. године, по благослову Његове Светости Патријарха Кирила, у црквени календар је додат указ да се служи задушница за све страдале у саобраћајним незгодама.

Ово помињање је одређено да буде на Светски дан сећања на жртве у саобраћају (трећа недеља у новембру).

Напомињемо да се у последње време јавља тенденција да се традиционално значење многих црквених празника преиспита у правцу „додавања“ световног значења, што још једном јасно показује тенденцију последњих година ка секуларизацији црквене свести.

Није ли глупо Сретење Господње прогласити даном православне младости? Није ли погрешно назвати дан Усековања главе Јована Крститеља „православним даном трезвења“?

Није ли очигледно да таква замена значења обезвређује велике празнике и одвраћа православне вернике од размишљања о правом јеванђељском садржају помињаних догађаја?

Зашто су прво Покров, а потом и спомен на Светог Николаја Чудотворца, проглашени општецрквеним „молитвеним даном за затворенике“ уз обавезно певање молебана за „утамничене“? Не окупљају се сви парохијани на богослужења ради ове важне теме. Многи долазе у храм једноставно на празник.

Можете се молити за болест зависности од вина, као што сви раде без посебних декрета и циркуларних писама, испред иконе Богородице „Неисцрпна чаша“. Прикладније је молити се за затворенике на дан сећања на Мученице Анастасије Узорешитељнице.

Какве везе са православним предањем има недавно уведени „празник” Чувања Божије творевине, који се обележава служењем посебног молебана прве недеље у септембру? Да ли се наша Црква заиста укључила у борбу за животну средину и почела да подржава странку зелених?

А какве везе има са православном традицијом има указ да се на „Светски дан сећања на жртве у саобраћају“ (трећа недеља у новембру / трећа недеља после 18. октобра по старом календару) врши литија у црквама за све оне трагичне погинуле у саобраћајним несрећама?