„Нећу се рачунати са људима, који чине безакоње и са изабранима њиховим“.

Тешко теби, који не исправљаш пороке у себи! Кажемо: тешко теби, духовниче, ако ти не исправљаш своје сопствене пороке! О, тешко теби!

Тешко вама, духовници, који држите духовну управу не богоугодно. Уместо да доносите корист за душе, ви не оправдавате њих. Кажемо: подвргавате душе осуди у ад, уместо да користите њима, тј. помажете погибију душа. Казаћете: чиме ми подвргавамо осуди у ад? Ми, напротив, старамо се да исправљамо душу на спасење, а ти кажеш, да осуђујемо у ад (пакао); како то?

Амин, амин, кажем вам: да ви не уздржавате свој језик од тајне исповести. Никад ви немате у устима вашим ћутање, тј. дужно ћутање и дужно уздржање језика. Никад немате у разговору свом, тј. у општењу са духовном децом, дужно целомудрије.

Никад немате у себи дужан страх Божији. Никад немате дужну бригу о очишћењу људских душа. Никад немате дужну бригу за присаједињење изгубљене овце, да бисте душу човека поново сјединили са стадом Цркве; остављате их да гину у расејању погибије и они се расејавају по аду (паклу).

 Никад немате у себи дужну благоразумност да би задобили неку најразумнију душу, тј. човека, који би желео да чује и разуме реч истине и који би био спреман да следи правом учењу, него их остављате да гину од незнања у аду (паклу). Ви упућујете људска срца на пут „речи лукавства“, да измишљају изговоре за грехе, тј. учите људе да не маре за грех, а не да чувају и чисте себе од њега. Са људима који чине безакоње ви сте у заједници, и „нећу се рачунати са изабранима њиховим“, то јест, зато се не сједињује са вама Бог, као са нечестивим изабраницима људским.

Видите ли ви, знате ли, схватате ли или не, како уклањате људске душе од сједињења са Пресветим Духом, сједињујући их у један савез са лукавим гресима? Сјединили сте се ви и постали савезници са вуком, спријатељивши се са њим.

Неки човек је направио тор овчији; узевши своје очинско имање, потрошио га је на овце; сакупио је тамо овце, које је купио за тор, и сместио их унутра и оградио тор; а на врата тора поставио је пса да чува овце. Пас их је чувао и штитио од вука са таквим старањем да ниједна овца није пропадала из тора; а кад је вук прилазио к тору, онда је он правио толику буку, тј. лајао је на њега, да се вук плашио и бежао. Видевши како се вук плаши и бежи од пса, домаћин је тада утврдио пса над тором, предавши му своју господарску власт над овцама. После тога вук уопште није смео да приђе к тору; и тор је био у миру и несмућиван је био од вука.

Пас је родио чедо, чедо је постало најлепше, и названо је надимком „скорбни“, кажемо: духовно управљање. Било је и код вука седам чеда свезлих, кажемо: седам смртних греха, тј. смртних страсти греховних, и почела су ова вучја чеда свезла тајно да проваљују ограду и ушла су унутра код оваца, кажемо: у мисли људи; почела су тајно да даве овце, узимала су њихову крв, дајући својој матери, кажемо: аду; пас, видећи како овце гину, отимају се из царског тора, кажемо: из апостолске цркве, поставио је своје чедо унутар тора, да би оно чувало овце, кад све зли вучићи, по обичају свом, дођу да саблажњавају овце, да би их зграбили и побегли. Кажемо: видео је архијереј да погубљују тајно све зли вучићи чула (осећања) човека, да су људи постали неосетљиви и непокорни тору овчијем, кажемо Цркви, јер све зли вучићи јесу нечисте помисли седам смртних дејстава безакоња. Архијереј је изабирао духовнике између самих оваца, поставио је свог човека унутар Црве, кажемо: свештеника, да би он чувао овце од мисленог вука, дао је свештенику у руке и гвоздени штап, да би као сасуде грнчарске скрушавао њих; кажемо дао је и даје архијереј свештенику власт, да би имао духовно управљање и скрушавао људске помисли.

Али пас овчарски је мало-помало почео да се дружи са вуком, почео је да снисходи њему и на крају, постао је пријатељ вуку. Види чедо псеће да је пас постао пријатељ са вуком; почиње и оно да се дружи, и коначно се спријатељило са све злим вучићима.

Питам ја вас: кад пас постане пријатељ вуку, а чедо псеће пријатељ све злим вучићима, онда зар то неће довести до расејања оваца? Каквим ће грабежом тада бити оне разграбљене? Каквом ће грабежљивом нападу бити оне подвргнуте од све злих вучића, кажемо: од тајних, лукавих помисли? Каквим ће ранама бити рањене овце из тора услед пријатељства пса са вуком?

Кад домаћин тора види да се пас спријатељио са вуком, а дете псеће са све злим вучићима, и да су, због пријатељства пса са вуком, овце разграбљене и поражене, кад види, да је стадо ишчезло из тора овчијег, онда колико много ће се прогневити тада на пса заједно са псећом децом?

Кажемо: каквих гневом ће се прогневити Судија Праведни, кад буде судио архијерејима, који су постали пријатељи са непријатељима (тј. са вуковима), и тиме погубили толике душе?...