Поштовани читаоци, икона Светог Саве и Сергија о којој смо више пута писали, после обиласка многих србских светиња пошто је освештана у манастиру Рукумија 5. маја 2023. године, у првој половини септембра 2024. године прошла је пут дугачак неколико хиљада километара од Србије до Сибира.

Нећемо се понављати, само желимо да истакнемо речи владике Саватија – пад у реку Иртиш иконе Тројеручице као да је био сигнал Пресвете Богородице да жели да остане у Сибиру и да својом трећом руком пригрли Србију и Сибир. Сибирјаки су у част те иконе прво открили Архијерејско подворје, а онда почели да граде и храм у част највеће србске светиње, иконе Тројеручице. А онда је Пресвета Богородица у тај храм призвала наше духовне родитеље, Светог Саву и преподобног Сергија и Србадија је јединствену диптих икону србског и руског светитеља свечано предала храму посвећеном Тројеручици у Тарској епархији Омске митрополије Руске Православне Цркве.

   +   +   +

Ваш покорни слуга предводио је србску делегацију која је са иконом Светог Саве и Сергија кренула пут Русије 3. септембра текуће године. Тешко је речима описати све оно што се догађало током овог поклоничког путовања, описати величанствени топли дочек руске браће. Ипак ћемо у неколико наставака покушати да дочарамо делић благодатне атмосфере која нас је пратила на овом несвакидашњем ходочашћу. Имао сам част да предводим делегацију сјајних људи, православне браће и сестара, који су много помогли како приликом посете многим србским светињама, тако и током припреме за ово путовање и током самог путовања. Братски поздрав Дејану, Звонимиру, Јовану, Мићи, Игору, Тихани, Јелени и Бранки...

На аеродрому Шереметјево у раним јутарњим часовима сачекао нас је секретар Свето Тројичко-Сергијеве Лавре, отац Јов, и сместио у хотел Лавре где смо преноћили две ноћи. Верујем да ће 4. септембар остати у сећању свих чланова наше делегације као посебан дан у нашим животима. Епископ Тарски Викентије није жалио труда да превали дугачак пут из Сибира да би србској браћи и сестрама дочарао све лепоте највеће руске светиње – Свето Тројичко-Сергијеве Лавре.

Управо  ове године највећа руска светиња у своје окриље је вратила највеће ремек-дело светске ликовне уметности, непревазиђену икону „Света Тројица“ светог Андреја Рубљова. Уграђена је у сам олтар камене цркве Свете Тројице коју је саградио свети Никон Радоњешки, ученик и наследник преподобног Сергија, на месту првобитног дрвеног храма. Икону Светог Саве и Сергија смо освештали на моштима „игумана земље руске“ чији се ковчег са моштима налази у десном углу испред олтара поменутог храма, десно од поменуте иконе Рубљова. За нас је отворен ковчег са моштима преподобног Сергија и после поклоњења моштима великог светитеља уследила је незаборавна ескурзија по Лаври.

Епископ Викентије нас спроводи кроз врата десно од олтара, спуштамо се низ невелико степениште до просторије која је некада била келија сверуског игумана. Данас је то својеврсни музеј са огромним бројем великих и драгоцених светиња. У невеликој просторији у кружном облику поређано је мноштво светиња поређаних једна до друге. Запамтио сам да се тамо налазе три ковчега са моштима светитеља, настојатеља Лавре, затим рука првог свештеномученика Христовог, архиђакона Стефана, Крст са честицом Часног Крста Господњег, камен са гроба Господњег и преко три стотине честица моштију великих хришћанских светитеља на великом „мошћевику“.

После заједничког фотографисања са владиком Викентијем и архимандритом Јовом на фону Успењског храма из времена Ивана Грозног, пењемо се на чувени звоник висок 88 метара.

Негде на средини звоника, највеће активно звоно на свету, 78 тона! Пењање није нимало лако, узано и стрмо степениште захтева добру кондицију. На врху звоника несвакидашњи догађај – гледамо како ради аутоматски механизам мањих звона која звоне на свака два сата.

Слика са врха звоника

У самом центру, у срцу Лавре, налази се величанствени петокуполни Успењски сабор, а освећењу камена темељца овог храма присуствовао је Цар Иван Грозни са целом својом породицом.

  Испод звона од 78 тона

У Успењском храму поред ковчега са моштима светитеља и предивних икона, како на иконостасу тако и на зидовима и стубовима, посебну пажњу привлачи икона Пресвете Богородице која је почела да крвоточи у време Специјалне војне операције.

Обилазимо извор са Успењском капелом из 17 века, храм преподобних Саватија и Зосиме Соловецких из прве половине 17 века, као и храм светог Јована Претече са краја 17 века. Источно од Тројичког храма налази се храм Силаска Светог Духа на апостоле, а са јужне стране је црква посвећена Никону Радоњешком. Такозвана „Михејевска црква“ посвећена је „Јављању Пресвете Богородице са апостолима преподобном Сергију Радоњешком“.

Црква преподобног Сергија са трапезном палатом већ припада добу Петра Великог и ту већ наилазимо на западне утицаје у грађевинарству, готски стил. Црква посвећена Смоленској икони Мајке Божије припада другој половини 18 века.

На жалост, због радова нисмо посетили семинарију, после уручења прикладних поклона за настојатеља Лавре (предузеће за израду икона Ихтис својски се потрудило да на нашем путовању уручимо мноштво предивних икона и крстова људима који то свакако заслужују), завршена је величанствена ескурзија као из бајке по највећој руској светињи.

Велику икону је много лакше носити у специјалној "футроли", благодарни поздрав Декију и Дуци

После друге преспаване ноћи у Лаври, рано ујутро 5. септембра крећемо ка Шереметјеву, потом летимо за Омск, крајњу тачку новог боравишта иконе Светог Саве и Сергија.

О боравку у Омску и наставку нашег „паломничества“ у „следећем броју“ нашег путописа.

Други део: ОВДЕ:

Трећи део: ОВДЕ:

Четврти део: ОВДЕ :

Извор: "Саборник србско-руски"