Цар Михаило VIII  Палеолог, који је владао од 1261. до 1282. године, покушао је да примора Грке да прихвате унију са Католичком црквом, потписану на Лионском сабору 1274. године.

Ово му је било потребно да би Византијском царству, које је тек обновљено после латинске окупације, обезбедио политичку подршку папе.

По савету патријарха Јована Века (1275–1282), цар се окренуо против монаштва, чији је до тада био покровитељ.

Сурово је сузбио сваки отпор унији и послао трупе на Атос, који је био центар опозиције и упориште православља.

По цену крвавог масакра, цар је хтео да потчини монахе који су одбијали да признају ово лицемерно јединство.

У то време, у близини Зографског манастира, подвизавао се старац, који је увео акатист више пута дневно пред иконом Пресвете Богородице.

Једног дана Богородица је одговорила на поздраве са којима јој се старац по обичају обратио и најавила приближавање војника које је цар послао у манастир.

 Богородица му је наредила да оде у манастир и опомене братију, како би они слаби у вери имали времена да оду, а они који су достигли духовну зрелост да се спремају за мучеништво.

Примивши ову вест, већина монаха побегне у планине, али се двадесет и шест подвижника склони у кулу манастира. Окрепљени Господом, знали су да је дошло њихово време да прихвате мученичке венце.

Ласкаве речи и трикови Латина и њихових грчких савезника, који су покушавали да убеде браћу да прихвате лажну унију, нису имали ефекта.

Светитељи су остали непоколебљиви у свом исповедању Христа, једине Главе Цркве.

Узносећи Му хвале, умрли су у кули коју су запалили војници.

Ово су имена ових мученика:

☦игуман Тома

монаси

☦Варсонофије

 ☦Кирил

☦Михаил

☦Симон

☦Иларион

☦ Јаков

☦Јов

☦Кипријан

☦Сава

☦Јако

☦Мартинијан

☦Косма

☦Сергиј

☦Мина

☦Јоасаф

☦Јован

☦Павле

☦Антхоније

☦Ефтимије

☦Дометијан

 ☦Партеније

 и ☦четири лаика.