Ова прича је почела када сам био дете. Моја породица је била веома сиромашна и често смо били неухрањени. Након што сам појео своју оскудну порцију, и даље сам осећао глад. Мама ми је дала свој тањир и рекла: "Једи овај пиринач, сине, нисам гладан." Ово је била прва лаж коју сам чуо од своје мајке.

У слободно време од посла мама је отишла на реку да мало пеца. Од рибе коју је уловила, одабрала је најбољу за мене да нахраним своје растуће тело хранљивом храном. Када сам јео, она је села поред мене и покупила мрвице које су остале на костима. Да јој понудим свој тањир рибе, рекла би: „Једи сине, ја не волим рибу“. Ово је била друга лаж коју сам чуо од своје мајке...

Касније, да би ме изучила, нашла је други посао у центру за рециклажу папира. А ноћу је плела и шила, и то нам је давало додатна средства у тим тешким временима. Једне зимске ноћи сам се пробудио и видео да она још ради упаливши свећу. Рекао сам јој да иде у кревет, али она је рекла да није уморна. Ово је била трећа лаж коју сам чуо од своје мајке...

Када су дошли завршни испити, узела је слододне дане са посла да би дошла у школу и подржала ме. Стајала је на врућини неколико сати, а када сам завршио, донела ми је флашу хладне воде. Видео сам да је уморна и исцрпљена и рекао сам јој да сама попије воду. Она одговори: „Нисам жедна, сине; пиј да се расхладиш.” Ово је била четврта лаж коју сам чуо од своје мајке...

После смрти мог оца, ситуација наше породице бивала је све гора и гора и, нажалост, сав животни терет сада је пао на њу. Неки суседи су рекли да би требало да се преуда и започне нови живот. Али она одговори: „То није за мене; Ја сам жена са дететом и не треба ми ничија љубав.” Ово је била пета лаж коју сам чуо од своје мајке...

Након што сам завршио студије и запослио се, моја мајка је могла да се одмори, али није хтела. Сваки дан је ишла на пијацу и продавала поврће да би зарадила за живот. Живео сам далеко од ње и од сваке плате спремао сам јој пакет са храном и разним добротама, стављао у њега коверту са новцем и слао јој је. Међутим, најчешће је за себе задржавала само храну, а новац је враћала писмом: „Сине, не треба ми новац, имам довољно за живот. Чувај га за себе, млад си и још ће ти требати.” Ово је била шеста лаж моје мајке...

После три године постдипломског школовања, на мом путу се појавила велика компанија која ме је запослила са веома добром платом и платила докторске студије о којима сам одувек сањао. Онда сам се вратио и рекао мајци да нам се срећа осмехнула. Замолио сам је да пође са мном, да престане да ради и да коначно живи за себе. Али она ми је одговорила: „Уреди свој живот и не гледај у мене, не треба ми ничија брига“. Ово је била седма лаж коју сам чуо од своје мајке...

У старости је добила рак желуца. Али она је то сакрила од мене. Једног дана сам одлучио да је посетим без упозорења. Када сам ушао у њену собу, лежала је у кревету, веома бледа и малаксала. Угледавши ме, устала је са снагом и покушала да се шали и насмеје, али било је јасно да јој је сваки покрет тешко начињен. Када су нам се погледи срели, нисам издржао и заплакао... Мама се слабашно спустила на јастук и пружила ми руку. Клекнуо сам поред кревета и притиснуо лице на њену руку. "Сине, не плачи и не тугуј, добро сам." Ово је била осма и последња лаж коју сам чуо од своје мајке.

Изговоривши ове речи, заувек је затворила очи, све док се не сретнемо у будућем животу...

Источник: http://ellpalmos.blogspot.gr/2016/04/8.html

Превод са грчког на руски:  «Трость Скорописца», 2024 г.

Превод са руског: „Борба за веру“