Не знам да ли сте чули да је 28.11. у послијеподневним часовима (!) се десио један чудан догађај у дјеловима земаља западне Европе и комплетној Италији. Наиме два пуна дана сваки вид електронског плаћања био је потпуно блокиран.

Ништа се није могло платити електронским  VISA, Master Card, American exspres, POS, Diners Clab системима, електронским интернет трансферима, PayPal, Wewsterunion,  исплата новца на шалтерима, апсолутно је све било блокирано, све!

 Компанија Worldline која руководи цијелокупним системом електронског плаћања је негдје 28.11. навече дала штуро обавјештење да је дошло до оштећења хардвера.

 Сутрадан ујутро 29. 11. Worldline je u  званичној белешци компаније, инцидент је изазван радовима на инсталацији гасних цеви које су извршиле локалне власти, што је озбиљно оштетило каблове и мрежу добављача.

Од 29. новембра, Worldline је започео рад на обнови мреже и потврдио да би се ситуација требала вратити у нормалу у кратком времену. Али није саопштено да ли су сати или дани.

Значи званична верзија је да су неки ровокопачи (епска филмска сцена), два момка што копају канале и багериста у неком селу у Италији (тачна локација званично непозната), откопавала неке цијеви за гас и тако оштетила и каблове за електронско плаћање и тако блокирала на два дана цијелу Италију и дјелове неких ЕУ држава.

 Била је управо дан раније, плата у органима државне управе и осталих који се исплаћују са буџета а период је када се у западној Европи славе једни од многих и великих потрошачких празника, који воде порјекло из Хришћанских празника када су у далекој прошлости људи западне Европе славили Рођење Исуса Христа . Тога се сада мало ко од њих сјећа и основа празника и духовна и формална је култна куповина, размјена поклона, стрес и распон примарних емоција у вези с тим.

 Чудно је између свега осталог чудног у овом догађају да су људи готово дезорјентисано и смушено и даље ходали по продавницама знајући да већина њих и кафу у аутомату купује картицом и да готов новац више нико скоро и не користи. На послу су препричавали једни другима детаље и ситуације када су покушали нешто да купе и како су текле динамике тих неуспјелих куповина.

 Даље од тога апсолутно нису ишли. Ни зашто се то догодило, ни како, ни да ли је нормано да неко толико управља и контролише читаву државу и новац свих људи у земљи, нити их је занимало ко је компанија Worldline нити су знали за њу. Није их чудило што су и медији готово непримјетно провлачили ту вјест као нешто секундарно и небитно, док се на сва звона трештало о новом пројекту стоп насиљу над женама и слике црвених ципела и осталих тричарија биле ударна тема на свим медијима. Како је мени све ово кроз неки неодређени утисак већ виђеног, некако страшно...