Децо моја! Долази жестока духовна зима!

Свето Писмо каже да је „правда Божија као огромне планине, а судбе Божије су као огромна провалија“. Односно, видимо звездани бездан, као и судбе Божије, да су разнолике колико је разнолика васељена око нас. Али једно је речено – уз сву своју разноликост, све оне су добре, јер „Бог је Љубав“.

Кроз многе невоље ваља нам да уђемо у Царство Небеско.

Туге и невоље живота, како нам говоре Свети Оци, јесу оно блажено време у коме Господ ствара душу.

А на другом месту у Светом Писму Господ каже: „Кога љубим онога и карам, као отац сина који му је мио“; "Он бије сваког сина којег воли."

То јест, тужне околности које Он шаље у наше животе су Његова љубав и доброта. И то схватају они људи који покушавају да успоставе ред у својим душама, и у томе виде своју немоћ. А кад Бог види да човек хоће, а не може, помаже му. Као што отац помаже свом сину да научи да хода, и још много тога. Дакле, ово је човеково време благодати када туге долазе у његов живот.

Цео живот, ма колико срећан и напредан био у земаљској димензији, пролази, топи се пред нашим очима. А вечност је вечна, све је у њој. А Бог је тако створио наша срца да можемо истински да уживамо у животу када у нашим срцима засија невечерња Светлост, тј. када човек напусти простор земаљских привлачности, када осети свежину вечног ваздуха, тада истинска радост надахњује његово срце. А кад све ово осети, оно што је жалосно и што му је тесно за тело и душу на земљи, све то занемарује. И више не гунђа, не нервира се на оно што му се дешава, него се радује и благодари Богу. То је стање духа пробуђене особе. Пророк Јерма ово стање назива „великим разумевањем“. То јест размевање да те Бог кажњава да постанеш бољи, лепши, и да, коначно, нађеш у себи оно вечно што је Бог ставио у нашу душу...

Земаљска историја човечанства почела је чињеницом да Ева није поверовала Богу, већ је веровала ђаволу. Бог јој је рекао - не једи, иначе ћеш умрети. А ђаво јој рече – једи и постаћеш Бог! И Ева је појела забрањени плод.

Историја човечанства ће се такође завршити овом истом лажју, лажју Антихриста, који ће такође људима понудити земаљско благостање у најбољој могућој верзији. И опет ћемо поверовати њему а не Богу.

Апостол Јован Богослов каже: Децо, не волите свет, и све што је на свету... јер је љубав према свету непријатељство према Богу.

Највише од свега волимо земаљско благостање и ценимо га изнад свега.

Искреност је темељ људског морала.

Ако нема искрености, али има лажљивости и лукавства - не можете ништа изградити!

Данас је бог Мамон – новац – дошао на прво место. Модерне горке шале - Вера без новца је мртва; Када новац проговори, све утихне... Постепено, суштина Антихриста улази у наше срце и заузима га. Онда сви, у строју, идемо у његово царство.

Неки католици кажу за себе – направили смо себи столицу од Христовог Крста. Сви се заветујемо Богу да ћемо више волети божанско него светско. Ово је тешко самољубивом човеку, али је неопходно да расте.

Зашто волимо лажи? "Она нам помаже да живимо у удобности наших душа." Мислимо да смо прави људи. А ми смо заборавили да „они који су Христови разапеше тело са страстима и пожудама“ (Гал. 5:24).

Вечни позив увек живи у нашим срцима – зо је савест. И ми га гасимо како можемо. За нас је вера у Бога потрага за благостањем! Постали смо потпуно заглупели и ослепели! Време ће проћи и све ћемо разумети! Али време је изгубљено. Лакат је близу - али не можеш га угристи!

У чему се састоје муке пакла? Када нам се открије на шта смо потрошили животе, на шта смо позвани и шта смо изгубили – биће то вечни огања жаљења! Бог нас је позивао, а ми се нисмо одазвали! И побегли смо у сасвим другом правцу! Господ каже у Писму – какву си неистину у мени нашао, да си отишао од Мене и пошао за таштином и постао сујетан? (Јер.1, 5)

Таштина је заслепила наше умове и срца. Отуда све наше невоље и неред. А кривце тражимо свуда, али не у себи.

Прочитајте књигу пророка Малахије, гл. 3: „Од дана својих отаца одступили сте од мојих наредби и нисте их држали; окрени се к Мени, и ја ћу се обратити теби, говори Господ над војскама... Ти кажеш: „Узалудно је служење Богу, и каква је корист што смо држали уредбе Његове и ходали у тужним хаљинама пред Господом над војскама? Зато сматрамо охоле срећнима: напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се. Тада који се боје Господа говорише један другоме, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред њим за оне који се боје Господа и мисле о имену његову“.

Јер гле, доћи ће дан, који гори као пећ; Тада ће сви охоли и они који чине зло бити као стрњика, и дан који долази сагореће их, говори Господ над војскама, тако да им неће оставити ни корена ни грана. А за вас, који поштујете име Моје, Сунце правде ће изаћи и исцелити се у зрацима Његовим, а ви ћете излазити и скакати као дебела телад; и згазићеш зле, јер ће они бити прах под табанима твојим у дан када ћу то учинити, говори Господ над војскама.

__________

Додатак „Борбе за веру“:

„Тада ћете се обратити и видјећете разлику између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који му не служи” (Малахија 3, 18).