Реакция 10.12.2024: Сирија какву познајемо – као независна секуларна држава у којој су различита муслиманска племена и хришћани (древна Антиохијска црква) могли релативно мирно коегзистирати – бледи у заборав пред нашим очима.
Она се урушила за неколико дана под налетом протурских бармалеја на мотоциклима, под окриљем израелске авијације и обавештајних служби. Заједно са Сиријом, руски међународни престиж испарава, а сада ће руској елити бити веома тешко да преговара не само са арапским државама, па чак и са републикама ЗНД, већ и са истим тим државама или Кином – да не говоримо о домаћој публици. А у будућности, Сирија ризикује да се на дуги низ година претвори у другу Либију или Ирак – снабдевача џихадиста у различите регионе света, укључујући и Русију. Осим тога, може се предвидети да ће Јевреји, уз помоћ својих америчких савезника, оживети стару Обамину идеју о тзв. Иранском нуклеарном споразуму – наиме, изградњи нафтовода од Ирана до Израела, услед чега ће ционистичка држава добити контролу над највећим токовима нафте – уз одговарајући пад прихода Росњефта, Гаспрома итд. Геополитички резултат сиријске катастрофе биће оживљавање Отоманског царства, или Великог Турана – тог истог англо-турског пројекта, који је усмерен пре свега против велике Русије, значи јужних република ЗНД, као и нашег Кавказа, Волге, Крима, имајући у виду и милионе миграната у централној Русији. С обзиром на све наведено, покушај наших политичара и медија да заташкају трагедију у Сирији тако што ће скренути пажњу публике на неке, најблаже речено, неважне теме, изгледа чудно. У стварности, руско руководство једноставно треба да извуче закључке и оштро реагује на тренутни неуспех – иако, наравно, не треба за све кривити само руске политичаре - греше и администратори а посебно војска (Иран се понашао још глупље и кратковидије). Најбоља ствар коју би руско руководство могло да уради као асиметричан одговор јесте „револуција одозго“, тј. специјална операција чишћења власти од очигледних непријатељских агената и бизнисмена и случајних ликова, и њихова замена патриотама који су доказали своју лојалност Русији и њеним националним интересима у свим областима, од стратешке анализе до војне и јавне управе. До сада је наша власт мање-више успевала само у ПР-у – али и овде, што даље, то је све мање убедљиво. У међувремену, непријатељ није монолит, већ је саткан од противречности које се могу и треба искористити – али са садашњим нивоом менаџера то је тешко постићи, а Русију стално побеђују управо меком моћи непријатеља. А ако је тако, можемо се ослонити само на Господа Бога и једни на друге, баш те хоризонталне везе које смо значајно нарасли током СВО. А и о руском карактеру – о томе да кад нас туку јачамо, и да ће, ако Бог да, после садашњег неуспеха, власт почети да слуша патриоте и покушаће да почне да се не претвара, већ да предузме потребне кораке. Превод: "Борба за веру" Извор: РИА "Каћуша" |