Ранко Гојковић, дописник  "Руске линије" из Србије

Руска цивилација и Ватикан: да ли је неизбежан конфликт?

     У четвртак, 04. фебруара 2010 г. на историјском факултету Санкт-Петербургшког државног универзитета одржана је међународна конференција под називом ''Руска цивилизација и Ватикан: да ли је конфликт неизбежан''. Конференција је одржана по иницијативи и у организацији три значајне институције савременог руског друштва:

-Историјског факултета СПДУ;

-Друштвене организације ''Сабор православне интелигенције''

-Православне информативне агенције ''Руска Линија''

То је прва конференција те врсте о католицизму која је одржана у Русији и окупила је велика имена савремене богословске и друштвене мисли. Међу познатим именима са простора бившег СССР и Србија је била заступљена са два запажена реферата. Један је био реферат игумана манастира Рукумија, о. Симеона (Конкордат и његове последице) који је на конференцији прочитао доле потписани дописник Руске Линије, а други реферат проф. др. Зорана Милошевића (Унија и православни Словени) је прочитао руски књижевник Павел Тихомиров.

Међу изузетно запаженим рефератима, од којих ћу неке, ако Бог да, превести на српски језик, издвојио бих неколико најјаркијих и по мом мишљењу, за српског читаоца најинтересантнијих реферата са ове манифестације. Ту пре свега спада реферат једног од најчитанијих аутора на Руској Линији др. Владимира Семенка (публицисте и вишег научног сарадника Института за религиозно-социјална истраживања Руске Академије Наука) под називом ''Други Ватикански сабор као модел модернистичких промена у цркви'', затим реферат Анастасије Митрофанове (руководилац центра за евро-атланска истраживања Дипломатске Академије МИП Русије,професор РДДУ, др.политичких наука) под називом ''Католичка црква на пост совјетском пространству.''.

Можда највећи аплауз присутних добија доцент МДИМО МИП Русије, доктор историјских наука Олга Четверикова са рефератом ''Идеологија и политика Ватикана у условима прелаза на глобализовани светски поредак''.

Велики српски пријатељ, можда највећи живи преводилац са српског језика на руски, (између осталог преводио и св. владику Николаја и о. Јустина Поповића на руски језик) шеф катедре Словенске књижевности на Белоруском Државном Универзитету, проф. др. Филолошких наука Иван Чарота из Минска имао је реферат са називом ''Унија и национално самосазнање Белоруса''. Овде бих навео и реферат др. историјских наука, проф. Харковског универзитета Александра Каплина (Руска православна мисао о језуитима и њиховом односу према Русији) и реферат копредседавајућег конференције, доцента историјског факултета СпбДУ, др.филолошких наука, ђакона Владимира Василика (Русија и Ватикан у периоду од 13 до 15 века) као и реферат Василија Бидолаха (Утицај Ватикана на светске политичке процесе).

После мога читања реферата о. Симеона (Конкордат и његове последице) наступила су два велика српска пријатеља, књижевник Павел Тихомиров и после њега главни и одговорни уредник Православне информативне  агенције Руска Линија, др. историјских наука Анатолиј Степанов са рефератом ''Патријарх Кирил и идеја руске цивилизације''.

По окончању конференције одржан је округли сто на тему ''Ватикан у систему међународних односа'' где је било веома жустрих и интересантних дискусија. Алексеј Дикарјев, представник одела за црквене везе Ватикана са РПЦ је у стилу наших новотараца рекао да је и нови српски патријарх позвао папу у посету Србији. Ја сам на ту провокацију реаговао рекавши да је куртоазна изјава патријарха о прослави Миланског едикта, које ће бити обележено у Нишу, родном граду цара Константина, извучена из контекста и да је то гест српског гостопримства а никако званичан позив папи да посети Србију. Копредседавајући конференције др. Владимир Василик ме је допунио рекавши да је просто смешно говорити о званичном позиву на нешто што ће се одржати за три године и да је изјава патријарха куртоазна љубазност и ништа више.

Владимир Тјушагин је на округлом столу упутио апел да се Ватикан добро упозна пре било какве критике и позвао на узајамну сарадњу и разумевање са Ватиканом. Ја сам ту реаговао репликом од две реченице: ''Све приче о сарадњи католицизма са православљем постају лицемерне за сваког православног Србина после проглашења католичког бискупа Алојзија Степинца за блаженога од стране папе Јована Павла 2. Алојзије Степинац је био духовни отац хрватских нациста који су у другом светском рату побили више од милион православних Срба''.

Опште мишљење на крају конференције је било да је конференција била изузетно плодотворна и да ће оставити дубок траг у проучавању свих опасности и замки од стране католика.

                                                   Дописник Руске Линије из Србије:

                                                   Гојковић Ранко