Католика испратили православци

Аутор: Јелена Тасић

Опроштај је био у духу његове шабачке мисије коју су обележиле блиске везе са локалном Српском православном црквом, интензиван пасторални и хуманитарни рад. Осим што је оживео цркву свете Ане, дон Ђироламо поставио је и темеље Каритаса у Шапцу и шабачког огранка покрета Неокатихуменски пут, којем и сам припада. Међу званицама на опроштајној миси били су: епископ шабачки Лаврентије са свештеницима Шабачке епархије, представници Италијанске амбасаде у Србији, Апостолске нунцијатуре и Надбискупије београдске, градоначелник Шапца и председник градске Скупштине Милош Милошевић и Слободан Марковић, челници шабачких здравствених и социјалних установа. Нису изостали ни опроштајни говори и поклони.

Музичка секција цркве свете Ане имала је појачање у православном црквеном хору “Свети Јован Богослов”, који је одржао и краћи концерт после мисе. На богослужењима у посебним молитвама поред поглавара Римокатоличке цркве папе Бенедикта XVI, надлежног надбискупа београдског Станислава Хочевара, који је био спречен да дође, помињани су и “света Српска православна црква, њен нови патријарх Иринеј, владика шабачки Лаврентије”, као и “сви они којима је поверена власт над народима света и у Србији”.

У Шапцу СПЦ и РКЦ имају дугогодишњу сарадњу: православни свештеници и чланови црквеног хора више пута били су у дон Ђироламовој родној Италији, српско свештенство традиционално присуствује Светском дану младих РКЦ, а 2000. у години обележавања два миленијума хришћанства свештеничку делегацију тадашње Епархије шабачко-ваљевске са владиком Лаврентијем на челу примио је у Ватикану покојни папа Јован Павле Други. Иако је екуменизам у Шабачкој епархији често на мети критика појединих кругова у СПЦ, шабачки свештеници сматрају да је реч о непознавању друге стране.

Дон Ђироламо, пак, сматра, што је истакао и у опроштајној проповеди, да се у Шапцу „дише чист зрак и нема подељености, јер има Духа светога”. Дарујући га Светим писмом и иконом Богородице, владика Лаврентије захвалио је дон Ђироламу за све што је учинио док је био међу Шапчанима који су га „заволели као свог”, јер их је „освојио својом добротом, љубављу и службом Богу”.

- Тешко је речима описати шта је ових 12 година живота у Шапцу значило за мене. Био сам овде у тешким временим. Нисам знао језик, али видео сам како Бог отвара све путеве и врата, пре свега са СПЦ и владиком Лаврентијем, који ме је примио као отац и увек био поред нас. Ниједног тренутка нисам се осећао као странац, јер сам био прихваћен од свих. Није ме обесхрабрило ни то што сам преузео напуштену цркву – каже за Данас дон Ђироламо.

Жупа стара 82 године

Из оскудне архиве о Шабачкој жупи може се сазнати да је камен-темељац за римокатоличку цркву у делу града који се зове Баире, постављен у јулу, а свечана посвета одржана у октобру 1928. Те године основана је и жупа. Два споредна олтара посвећена су 1935, када је, према подацима из архива, жупа имала 800 верника. Дон Ђироламо каже да се данас број римокатоличких верника у Шапцу не може утврдити због великог броја мешовитих бракова.

Зарадио новац, али „остао празан“

Дон Ђироламо родом је из Пескаре. Иако нерадо говори о свом животу пре „сусрета с Богом“, у опроштајној проповеди, као доказ снаге Јеванђеља, навео је свој пример. Рекао је да га је „саблазан од чињенице да није упознао оца мотивисала да успе у животу и да је у Италији зарадио новац, положај, имао успех, куће, жене, пријатеље, али је у дубини душе био празан”.

- Морао сам да испуним сваки минут свог живота, јер новац и успех нису могли да ми дају срећу, нити да испуне моју самоћу, у којој није било Бога - рекао је дон Ђироламо опраштајући се од Шапчана.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/katolika_ispratili_pravoslavci.14.html?news_id=183200