Православни подвижник, пријатељ царске породице Григорије Ефимович Распућин (1869-1916) рођен  је у селу Покровское, Тјуменски округ, Тоболска губернија, 9. јануара. Сутрадан, у спомен на светог Григорија Ниског, крштен је именом Григорије, што значи „будан“...

О љубави

ЉУБАВ је такво благо да нико не може описати његову вредност. То је драгоценије од свега што је створио Сам Господ, ма шта на свету, али је само мало њих разуме.

Чак и када разумеју љубав, не разумеју је као чисто злато. Ко разуме ово златно благо љубави, човек је толико мудар да може и сам поучити Соломона. Многи – сви говоримо о љубави... Ако волиш, нећеш никога убити – све су заповести покорне љубави, у њој је велика премудрост, већа него у Соломона.

ЉУБАВ се највише налази у опитним људима, али сама од себе неће доћи до онога који је у миру и добро живи у свему... Божији изабраници имају савршену љубав, можете ићи и слушати, рећи ће вам не из књиге, већ из искуства, дакле љубав није добијају бесплатно...

Овде непријатељ стаје на пут, покушава на све начине да спречи човека да ухвати љубав, а то је за њега, непријатеља, највећи проблем. На крају крајева, љубав је нека врста милионера у духовном животу - нема цену. Уопште, љубав живи у прогнанима који су све искусили, али немају сви сажаљење. Љубав је велики број. Пророчанства ће престати и знање ће утихнути, али љубав никада.

О Отаџбини, Цару и народу

Отаџбину треба волети и у њој постављеног Баћушку Цара – Помазаника Божијег... Сам Цар самодржац живи као сељак, храни се од свог радног народа, а све птице се окористе сељаком, чак и мишеви – и они се хране од њега. Свакоје диханије да хвалит Господа, а свака молитва за сељака...

Велики, велики је сељак пред Господом, не разуме никакве балове, ретко иде у позориште, он памти само: Сам је Господ донео порез и наредио нам - трудбеници Божији! Уместо музичких инструмената, у рукама има косу; уместо разоноде - плуг близу срца: уместо раскошне одеће - нека тврда војничка јакна; уместо тројке – уморан коњ.

Како можеш срести Бога

„Да бисте спасли своје душе, морате водити побожан живот“, поручују нам свештеници и епископи са црквених проповедаоница. То је поштено. Али како то учинити? „Узмите Чети-Минеј, житија светих, прочитајте их у себи, па ћете знати како“, одговарају они. Тако сам узео „Чети-Минеј“ и житија светих и почео да их анализирам и видео да су разни светитељи спасли, али су сви напустили свет и спасли се или у манастирима или у пустињама.

 А онда сам видео да „Чети - Минеј” описује живот подвижника из времена када су они већ постали свети. Помислио сам у себи да овде нешто мора да није у реду. Покажи ми не какав живот су водили подвижници пошто су постали свети, него како су постигли светост. Онда ћеш и мене нечему научити. Уосталом, међу њима је било великих грешника, разбојника и злочинаца, а претекли су и праведника.

Како су напредовали, како су поступили, са ког места су се обратили Богу, како су дошли до разумевања и ваљајући се у грешној прљавштини, свирепи, озлобљени, одједном се сетили Бога и пошли ​​к Њему?! Ето шта да ми покажеш. Али начин на који су свети људи живели није резон; различити светитељи живели су различито, али је немогуће да грешник подражава животе светих.

Видео сам још нешто у „Чети-Минеју“ што нисам разумео. Шта год да је подвижник, он је монах. Али, шта је са мирјанима? Уосталом, и они желе да спасавају душе, треба им помоћи и пружити руку. На пример, царски министар, или генерал, или некаква кнегиња, желе да размишљају о души, да би је, дакле, спасили.

Па, да ли и они да беже у пустињу или у манастир? Али шта је са царском службом, а шта са породицом, децом?! Не, нема разлога да такви људи беже из света. Треба им нешто друго, али нико неће рећи шта им треба, него сви говоре: „Идите у храм Божији, држите закон, читајте Јеванђеље и водите богоугодан живот, и бићете спасени“.

И тако раде, и иду у цркву, и читају Јеванђеље, али сваким даном има све више греха, а зло наставља да расте, и људи се претварају у звери. Зашто? Зато што није довољно рећи: „Водите побожан живот, већ треба да кажете како да га започнете, да као поживотињени човек, са својим зверским навикама, испузи из јаме греха у којој седи; Како да пронађе пут који ће га одвести у чист ваздух, у Божију светлост? Постоји такав пут. Само треба да га покажеш. А ја ћу га и  показати.

Спасење је у Богу. Не можете учинити ни један корак без Бога. И видећете Бога и када не будете виделив ништа око себе. Зато је зло, зато је грех, јер све замрачује Бога, а ти Га не видиш. И соба у којој седиш, и посао којим се бавиш, и људи којима си окружен – све то заклања Бога од тебе, јер не живиш по Божијем и не размишљаш по Божијем. То значи да треба нешто учинити да се види Бог.

Шта треба да урадите? После црквене службе, после молитве Богу, изађите у недељу или на празник ван града, на отворено поље. Идите и наставите напред док иза себе не видите црни облак из фабричких димњака који виси над Санкт Петербургом, а напред је провидно плаветнило хоризонта. Станите онда и размислите о себи. Како ћете се сами себи чинити мали, и безначајни и беспомоћни, а цела престоница ће се пред вашим умом претворити у мравињак, а људи ће изгледати као мрави који се роје у њему! А где ће се онда денути твој понос, самољубље, свест о својој моћи, правима, положају? И схватите да сте патетични, бескорисни и напуштени од свих.

И подићи ћеш очи ка небу и видети Бога, и тада ћеш осетити свим срцем да имаш само једног Оца – Господа Бога, да је само Богу потребна душа твоја, и само Њему ћеш тада хтети да је даш. Само ће он стати за тебе и помоћи ти.

А онда ће те обузети умилење. То је први корак на путу ка Богу. Не морате да идете даље, него се вратите у свет и вратите се старом послу, чувајући, као зеницу ока, оно што сте понели са собом. Донео си Бога са собом у својој души, стекао си умилење при сусрету са Њим, и старај се о томе, и кроз то пролази кроз сваки посао који радиш у свету.

Тада ћеш свако умно дело претворити у дело Божије, и НЕЋЕШ СЕ СПАСИТИ СВОЈИМ ПОДВИЗИМА, ВЕЋ ТРУДОМ СВОЈИМ НА СЛАВУ БОЖЈУ. У супротном, РАД ЗА СВОЈУ СЛАВУ, ЗА СЛАВУ СВОЈИХ СТРАСТИ, НЕЋЕ ВАС СПАСИТИ. ОВО ЈЕ СПАСИТЕЉ РЕКАО: „ЦАРСТВО БОЖИЈЕ ЈЕ У ВАМА“.

ПРОНАЂИТЕ БОГА И ЖИВИТЕ У ЊЕМУ И СА ЊИМ И БАРеМ СЕ УМНО ОТКЉУЧИТЕ ОД СВОГ РАДА И АКТИВНОСТИ И УМЕСТО ДА ИДЕТЕ У ГОСТЕ ИЛИ ПОЗОРИШТА, ИДЕТЕ НА ОТВОРЕНО ПОЉЕ, БОГУ.”

Извор: Игор Евсин: „Григориј Распућин: прозорљивост, пророчанства, чуда“