Протеклих годину дана неки виши јерарси су изнели мишљење да је православни цар обичан човек и да његова служба нема никакав сакрални, свети карактер. Он је исти као председници и социјалисти.

Ова мишљења садрже много лажи и демагогије, непознавања фундаменталних историјских сазнања, или непознавања историје, истакнутих дела домаћих правника и византиниста и таквих признатих ауторитета и светаца као што је св. Филарет Московски, на основу чијих проповеди и речи је 1888. објављено дивно дело: „Хришћанско учење о царској власти и дужностима оданих поданика.

Св. Филарет каже: „...Света Црква као облаком духа обавија цео обред царског венчања, као да је испуњена миомирисом свете кадионице – обилно молитвом – сваки знак величанства –. пурпур, круна, скиптар, држава – она осењује божанским именом Пресвете Тројице.

 Да би цару присвојила унутрашње, тајанственије освећење, она врши свето Миропомазање. Он носи печат дара Духа Светога, најзад приступа самој трпези Господњој и укрепљује га за велики подвиг свог царовања Божанском храном Тела и Крви Господње.

Представљајући ово као свети, једнако величанствен призор, ко не би с поштовањем помислио колико је заиста велики значај православног царског величанства! Оно је осењено, загрљено, прожето освећењем одозго“.

А ево ништа мање важних изјава професора Императорске Московске богословске академије о. Павела Флоренског: „У свести руског народа, самодржавље није законско право, већ је чињеница откривена од самог Бога – милост Божија, а не људска конвенција, тако да самодржавље цара није правни појам, већ доктринарни, он је укључен у област вере, и није изведен из нерелигијских премиса у циљу јавне и државне користи“.

Отац Павле Флоренски

"О Хомјакову. Критичке напомене."

Изванредан теолог и јерарх, аскет и патролог 19. века, Св. Теофан је више пута рекао да православни цар има за своју главну службу – да чува свет од појаве Антихриста.

Али постоји још једна важна изјава светитеља:

„Основни елементи руског живота изражени су познатим речима: православље, самодржавље, народност (то јест, црква, цар и царство). Када се ти елементи промене, руски народ престаје да буде руски, он ће тада изгубити свети триколор.

Ове принципе је дубоко руски цар Александар Трећи симболично формализовао у националној застави коју је створио. Хвала Богу, лети изнад Кремља и целе наше државе, али авај, над онима који не разумеју свето значење тробојне заставе. Због овог неспоразума, застава је комбинована са сатанистичким симболима бољшевичког терора - звездом петокраком. А како је за Руса страшно да чује изјаве епископата, па чак и патријарха да је православни цар обичан мирјанин и да ни он ни његова служба немају никакав сакрални или свештени карактер! Ове изјаве обиловале су устима, извините, револуционара, либералне елите.

Тако су говорили људи који су изгубили веру и осећај за светост.

 Због њих и сопственим рукама уништено је цветајуће Руско царство.

Пробуди се и уразуми се ти који говориш тако луде речи“.