Одлуке Синода Артемију уручене још у Београду

       Епископ рашко-призренски сусрео се с патријархом Иринејом 6. фебруара у Патријаршији, а исте вечери је писмено обавештен да долази финансијска контрола у Грачаницу

Међу верницима јуче је кружио СМС „с благословом оца Николаја из манастира Црна Река” у којој се позивају да данас дођу пред Патријаршију на „тихи скуп подршке владици Артемију”. Један од верника из Београда, који је добио ову поруку, тражио је савет игумана једног познатог косметског манастира да ли да иде, а овај му је одговорио да одлучи како жели, али да он неће ићи, јер „црква није политичка партија”.

Владика Артемије је, иначе, боравио у суботу 6. фебруара у Београду, где се у Патријаршији састао с патријархом Иринејом. Исте вечери, док је још био у престоници, епископу рашко-призренском достављене су одлуке Синода.

„У првом допису га обавештавају да ће у среду 10. фебруара доћи у Грачаницу контрола финансијског пословања, али нема никаквог образложења због чега се шаље финансијска контрола. У другој одлуци Синода се каже да је, пошто је владика Артемије одбио да дође на седницу Светог синода, ’црквена влада’ одлучила да пошаље делегацију у Грачаницу да га саслуша”, прича Жељко Которанин, познавалац црквеног права, који се с владиком Артемијем видео дан касније.

Како каже наш саговорник, епископ Артемије је био изненађен и позвао је телефоном патријарха да га пита када су га позвали на седницу Синода, а није се одазвао.

„Епископ Артемије је исте вечери упутио писмени одговор патријарху у којем га обавештава да није добио ни усмени ни писмени позив на седницу Синода”, наводи наш саговорник.

Он истиче и да је вероватно због грешке у куцању или брзине, наведен 47. канон, уместо 74. апостолског правила који предвиђа трократно позивање епископа пред Сабор да се суочи са оптужбом. У допису Синода достављеном Артемију, наведено 47. апостолско правило тиче се неких забрана приликом крштења, објашњава наш саговорник.

Которанин истиче да владика има и право на 30 дана припреме одбране пре него што се појави на седници Синода на коју је позван да се суочи са оптужбом, што у овом случају није поштовано.

„Наметање администратора није црквено-правно решење. Синод може да постави администратора само на ’удове епархије’, заправо оне које су упражњене. По 19. канону Картегенског сабора изричито се каже да епископ, док траје суђење, треба да буде у у власти на епархији да би могао да се адекватно брани. А коначну пресуду о кривици доноси Сабор, а не Свети синод”, каже Которанин.

Иначе, владика Артемије је још у септембру 2009. године упутио допис Синоду у којем је образложио докле је стигао са спровођењем саборских одлука из 2006. године. Тако је обавестио „црквену владу” да је распуштање епархијског центра „Раде Неимар” у току, као и да је отац Симеон (Виловски), за кога је Сабор тражио да буде рашчињен свих црквених дужности и изведен пред црквени суд, под његовом надлежношћу и да клевете против њега нису потврђене.

У делегацији која је саслушавала владику Артемија била су двојица чланова „црквене владе”, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика захумско-херцеговачки Григорије. Званичних саопштења није било, а незванично се могло чути да је комисија проверавала рад народних кухиња на Космету, али и наводе о пословању и повезаности владике Артемија са Епархијским центром „Раде Неимар”.

Поводом саслушања владике Артемија Скупштина заједница општина КиМ и Удружење грађана РАС из Новог Пазара упутили су писма подршке епископу рашко-призренском.

М. Пешић
         Ј. Беоковић

[објављено: 13/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odluke-Sinoda-Artemiju-uruchene-josh-u-Beogradu.sr.html