Написани у четвртом веку, Устави Светих Апостола, који нису део канонског корпуса Светог Писма, али су ипак историјски важни и садрже обимне списе који се односе на црквено право и прописе, говоре посебно о јеретицима и јересима и детаљно описују шта је рана Црква веровала да је прави одговор онима који проповедају јерес. (77)

У књизи 6, одељак 2, „Историја доктрина теолошких учења и јереси“, параграф 4 каже, „да раскол не стварају они који беже од неверних (тј. јеретика), већ пре они који одступају од Богу верних“. 

Устав гласи овако:

„Ако је, дакле, Бог одмах наложио казну онима који су направили раскол због своје амбиције, колико ће више учинити онима који су вође безбожних јереси! Неће ли наметнути строжу казну онима који хуле на Његов промисао или Његову  творевину? Али да ли се ви, браћо, поучени из Писма, старате да не правите поделе у мишљењима (веровању), нити поделе у јединству?  Јер они који постављају незаконита мишљења (веровања) су знак погибије за народ. На сличан начин, не приближавајте се ви од лаика онима који напредују у доктринама (учењима) супротним Божијем уму;  нити будите причасници њиховог безбожништва. Јер каже Бог: Одвојите се из средине ових људи, да не погинете заједно с њима. И опет: Идите из њихове средине и одвојите се, говори Господ, и не дотичите се нечистоте, и ја ћу вас примити“. (78)

У истом тому, параграф 13 назван „Да се ​​морамо одвојити од јеретика“, даје нам још јаснији поглед на мисаони процес оних у Цркви из четвртог века у вези са проповедницима и учитељима јереси. Овај Устав, који се посебно односи на јудејску јерес, али се подједнако односи на све лажне учитеље, говори: „Али после дуго времена посетисмо браћу, и потврдисмо их речју побожности, и заповедисмо им да избегавају оне који под именом Христовим и Мојсијевим ратују против Христа и Мојсија, а у оделу овчијем у њима се крије вук. Јер ови су лажни Христоси, и лажни пророци, и лажни апостоли, варалице и покваритељи, делови лисица, уништитељи биља у виноградима, због којих ће се охладити љубав многих. Али ко истраје до краја, тај ће се спасти. О којима, да би нас заштитио, Господ говори: Доћи ће вам људи у овчијим кожама, а изнутра су вуци грабљиви.  По плодовима њиховим познаћете их; побрините се о њима.  Јер ће устати лажни Христоси и лажни пророци и превариће многе“. (79.)

У још једном подужем примеру у истом одељку, параграф 18 назван „Упозорење да се избегава општење са безбожним јеретицима“, описује јерес и ове лажне учитеље као заразну болест која ће се, ако се не обузда, проширити међу верним стадом. Овај устав оставља недвосмислену инструкцију Цркви да се одвоји од њих и прекине општење са њима, говорећи: „Примите покајнике, јер је ово воља Божија у Христу. Поучите катихумене о елементима религије, а затим их крстите.  Избегавајте атеистичке јеретике, којима је прошло време покајања, и одвојите их од верних, и искључите их из Цркве Божије, и заповедите вернима да се потпуно уздржавају од њих, и да не учествују са њима ни у проповедима ни у молитвама: јер ово су они који су непријатељи Цркве, и постављају замке за њу; који кваре стадо и оскврњују Христово наслеђе, претварају се да су мудри, а најподлији су међу људима; за које је мудри Соломон рекао: зли се творци претварају да поступају побожно. Јер, каже он, постоји пут који се некима чини исправним, али његови крајеви изгледају као дно пакла“.

То су они за које је Господ са горчином и строгошћу објавио своју реч, рекавши да су „они лажни Христоси и лажни учитељи“, који су хулили на Духа благодати и чинили све то упркос дару који су добили од Њега после благодати крштења, „коме неће бити дат опроштај ни на овоме ни у будућем свету“. Kоји су много више зли од Јевреја и више атеистичкији од незнабожаца; који хуле на Бога и газе Његовог Сина, и чине све то упркос учењу Духа; који поричу речи Божије, или се претварају лицемерно да их примају, на увреду Божију и на обману оних међу њима који их прате; који злоупотребљавају Свето Писмо, а што се тиче праведности, они не знају  шта је то; који кваре Цркву Божију, као што „мале лисице кваре виноград“; за које вас опомињемо да их избегавате, да не бисте поставили замке за своје душе: „Јер ко ходи са мудрима биће мудар, а ко ходи са безумнима биће познат као безуман“.  Јер не треба да трчимо заједно са лоповом, нити да се нађемо са прељубником, пошто свети Давид каже: „О, Господе, мрзео сам оне који Тебе мрзе, и увенуо сам због непријатеља Твојих. Мрзео сам их са савршеном мржњом: били су ми као непријатељи“. И Бог прекори Јехосафата због његовог пријатељства према Ахаву и савезом са њим и Ахозијом, од Јоне пророка: „Јеси ли у пријатељству са грешником?  Или помажеш ономе кога Господ мрзи“?

„Због тога би гнев Господњи изненада дошао на тебе, али се твоје срце нађе савршено код Господа. Због тога те Господ поштеде; а дела су твоја разбијена и лађе твоје поломљене у комаде.“  Избегавајте, дакле, заједништво са њима, и удаљите се од пријатељства са њима, јер је за њих пророк прогласио и рекао: „Није дозвољено радовати се са невернима (јеретицима)“, говори Господ.

Јер ово су скривени вукови, пси неми, који не могу да лају, којих је мало, али ће временом, када се приближи крај света, бити све бројнији и невољнији, за које рече Господ: „Хоће ли Син човечји, када дође, наћи веру на земљи“?; „Будући да ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих“; „Доћи ће лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке на небу, како би, ако је могуће, преварили и изабране“, од чије ће преваре Бог, кроз Исуса Христа, који је наша нада, избавити  нас.

Јер ми сами, док смо пролазили кроз народе, и потврђивали Цркве, лечећи неке са много опомена и исцељујућим речима, поново их враћајући када су били на сигурном путу ка смрти.  А оне неизлечиве избацисмо из стада, да не заразе јагњад, која смо нашли са краставом болешћу, али која могу да иду пред Господом чиста и неоскврњена, здрава и неокаљана.  И то смо чинили у сваком граду, свуда по целом свету, и оставили смо вама епископима и осталим свештеницима ово Саборно учење  достојно и праведно, као спомен или потврду онима који су веровали у Бога;  и послали смо то преко нашег саслужитеља Климента, нашег највернијег и најприснијег сина у Господу, заједно са Варнавом, и Тимотејем нашим најдражим сином, и истинским  Марком, заједно са којима вам препоручујемо и Тита и Луку,  и Јакова и Луција, и Сосипатра“. (80)

У овим текстовима које су написали древни Хришћани из трећег и четвртог века, можемо видети да је било општепознато да се не може остати у заједници са онима који проповедају и уче јересима.  Ови древни хришћани, следећи пример из Светог Писма, нису постављали захтев верницима да остану у заједници са јеретицима и да чекају Васељенски сабор да би се одвојили од тих лажних учитеља. Уместо тога, они су учили — чак и не као препоруку, већ пре као апостолску заповест — да морамо бежати не само од физичког контакта са њима, (81) већ и од евхаристијског заједништва са њима како не бисмо били контаминирани њиховом заразном јереси. (82)

Фусноте:

(77) Апостолски Устави нису део корпуса канонског Писма и одбацио их је Трулски сабор у канону II због многих уметања које су садржале. Други канон каже: „И у овим канонима, позвани смо да примимо Уставе Светих Апостола које је написао Климент.  Али раније, посредством оних који су одступили од вере, су уведене извесне прељубничке ствари, противно побожности, ради загађивања Цркве, које замагљују елеганцију и лепоту божанских одредби у њиховом данашњем облику. Стога одбацујемо ове Уставе да бисмо боље обезбедили поучавање и сигурност највишег Хришћанског стада, нипошто не признајући исход јеретичких грешака, и држећи се чистог и савршеног учења Апостола“.

Упркос томе, Апостолски устави су укључени у ову књигу јер одражавају историјски начин размишљања старих хришћана у вези са патристичким одговором на јеретике који је у складу са учењем и канонизованих светитеља и канонским текстовима Цркве током овог периода. Древни сажет приказ II канона говори: „Шта год да су неправославни лукаво додали Апостолским Уставима које је уредио Климент, биће избаченo. 

Свети Апостоли, „Устави Светих Апостола“, у Пре-Никејским Оцима, том 7,   ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 362.

(78) Свети Апостоли, „Устави Светих Апостола“, у Пре-Никејским Оцима, том 7,   ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 451.

(79) Ibid., 455-456.

(80) Свети Апостоли, „Устави Светих Апостола“, у Пре-Никејским Оцима, том 7,   ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 457-458.

(81) „О епископе, ти ћеш их сабрати у кући, да побожни човек не уђе на скуп неверника (јеретика). Јер није место оно што освећује човека, него човек место. И ако јеретици поседују место, избегавај га, јер је од њих оскврњено.  Јер као што свети свештеници освештавају место, тако га и нечастиви скрнаве.  Ако се не може сабрати ни у Цркви ни у кући, нека свако сам пева, и чита, и моли се, или двоје или троје заједно.  Јер 'где су двојица или тројица сабрана у Моје Име, тамо сам и ја међу њима'. Нека се нико од верних не моли са катихуменом, не, не ни у кући: јер није разумно да се онај који је примљен загади са оним који још није прихваћен.  Нека се нико од побожних не моли са јеретиком, не, не ни у кући.  Јер 'какво друштво има светлост с тамом'? Свети Апостоли, „Устави Светих Апостола“, у Пре-Никејским Оцима, том 7, ед.  Александар Робертс и Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 496.

(82) „Јер оне који хуле на Бога свакако треба избегавати. Највећи део јеретика, заиста, не зна за Бога;  али ти људи, као борци против Бога, својевољно су опседнути сa злом ђаволом нарави (расположењем), као са болешћу. Јер од злоће ових јеретика загађење је изишло по свој земљи, како каже пророк Јеремија“.

Свети Апостоли, „Устави Светих Апостола,” у Пре-Никејским Оцима, Том 7, ед, Александар Робертс  & Џејмс Доналдсон (Пеабоди: Хендриксон Публикација, 1999), 452.

Из књиге „Историја отпора јересима од Апостола до двадесетог века“, стр. 55-59, 2024.

Оригинал: „The History of Resistance: From the Apostles to the Twentieth Century”.       

Ипођакон мр Нектарије Харисон