Веома мали део светске елите је спреман за нуклеарни рат. Чак и онај део елите који је вољан да створи социјални пакао – није спреман да изврши самоубиство. Заправо, сви желе да живе. Они су уверени да ће гонити људе као стоку у вакцинације, да ће сувишне уклонити помоћу еутаназије итд. Тако да, мислим, врло, врло je мали број одлучан да притисне црвено дугме, а и они ће убрзо добити по прстима. Јер, други хоће да живе. А пакао стварају из другачијих разлога. Рецимо, сатанизам, који се све више шири на Западу као тежња да се легализује педофилија, зоофилија, канибализам – то је пакао који су они пустили прво у себе, а сада га шире и око себе.

То је интернализација пакла – јер пакао није споља већ унутра. При томе, иако историјске аналогије имају само спољашњи карактер, све ово веома подсећа на крај позног Рима, када су растварали бисере у вину, када је цветао разврат… и када људи више нису знали шта још хоће. То се, отприлике, догађа данас овим људима. И то говори, узгред, о озбиљној анестезираност ове елите; такође, један од озбиљних проблема је – нагли пад њиховог интелектуалног и вољног нивоа. Имам у виду, пре свега, високе чиновнике. Не знам како ствар стоји са онима које је Дизраели звао „господари историје“, но, мислим, ни код њих није боље. Претпостављам да су они, заправо, сметени, изгубљени.

Погледајте шта се десило са Русијом. У Русији су леви глобалисти дошли на власт уз аплауз Американаца и Британаца. Али, део становништва и део елите, анти-, контраелите на челу са Стаљином, скренуо је овај процес на другу страну. То је једна врста отпора. Друга ствар, по правилу, пуштено зло као бумеранг се враћа људима који су га пустили. Конкретан пример: Французи су, у време када је председник био Саркози, уз благослов Американаца, оборили Гадафија. Саркози, да не би платио, да не би давао новац, таква је француска тврдица… Американци решавају, са друге стране, своје проблеме. Пала је Либија и емигранти су појурили у Европу.

Решили су један проблем, али је искочио други, још гори. И ово је, уопштено, особеност свих епоха опадања. Овде, по правилу, покушај да се реши проблем, ствара нове проблеме. То је као глава хидре. Одрубите јој једну главу, израсте друга. И у том погледу ултраглобалисти су у невеселој ситуацији. А најважније – са њиховим мозговима нешто није у реду. Ако један човек, кога су они поставили за свог гласноговорника – Клаус Шваб, човек који је као мислилац апсолутно ништаван, који не поштује логику у својим текстовима, који је лош аутор, ако је он њима гласноговорник, онда им то што су започели неће на добро изаћи.

Из чланка „Клаус Шваб је ребрендирао ‚Велики ресет‘: Хуманократија уместо Технократије“ (превод из NewsStreet).

„Говорећи 13. фебруара на Светском самиту влада 2024. године у Дубајиу Шваб је изјавио да Светски економски форум одустаје од ‚технократске‘ структуре своје ‚Четврте индустријске револуције‘ у корист више ‚хуманистичког‘ приступа, који је назвао ‚хуманократијом‘, због негативних реакција средстава информисања на Велики ресет.

‚Ако погледамо унапред, ми не желимо да претворимо Четврту индустријску револуцију у хладну бирократију, ми не желимо да се претворимо у технократију‘, рекао је Шваб. ‚Ми желимо да идемо у правцу онога што бих назвао хуманократијом – у свету у коме користимо технологије да би активирали цео наш људски потенцијала и створили још бољи свет‘, рекао је он“.

Изненадно Швабово ребрендирање Великог ресета као „хуманократије“ посебно је чудно ако имамо у виду да други чланови Светског економског форума отворено иступају са антихуманистичких позиција, тврдећи да ће смањивање светске популација за 90% решити „проблеме“ глобалиста и „помоћи“ да достигну своје циљеве – «NetZero». Високо постављени члан Светског економског форума Денис Медоуз, конкретно, позвао је на запањујуће смањење броја становника за 86% тврдећи да је овај циљ могуће достићи „мирним путем“.

Велико смањењесветског становништва не изгледа као најбољи начин стварања „хуманократије“.

Бивши саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински је седамдесетих година описао технократски систем у својој књизи: „Између две епохе: улога Америке у технотронској ери“, у којој ће глобална научна елита користити напредну технологију за контролу маса (или смањивање становништва):

„У таквом друштву доминираће елита чије су тежње за политичком власти засноване на наводно надмоћном научном знању. Неограничена традиционалним либералним вредностима, ова елита ће без колебања долазити до својих политичких циљева, користећи најновије, савремене методе утицаја на понашање друштва, пажљиво га надзирући и контролишући.“

Иако је Шваб преименовао свој Велики ресет у „хуманократију“, у пракси план остаје исти као и његов трансхуманистички прилаз: „стапање“ људи са технологијом на физичком нивоу да би могли бити лако контролисани од централне глобалне владе.

„Мислим да ми морамо бити спремни за свет у којем ћемо видети стапање наших физичких, дигиталних и биолошких димензија“ – рекао је Шваб. „Замислимо будућност која је вођена технологијама 4IR [Четврте индустријске револуције или Industry 4.0] и видећемо нову зору људске цивилизације… у којој ће вештачки интелект, роботехника, IoT (интернет ствари), 3D-штампа, генетски инжењеринг, квантно рачунање постати основа нашег свакодневног живота. Они који контролишу нове технологије ‚Четврте индустријске револуције‘ постаће ‚господари света‘. Свет се креће ка периоду у коме ће доћи до експоненцијалног раста технологије, у коме ће вештачки интелект, Метаверзум, космичке технологије и синтетичка биологија, између осталог, постати кључне полуге за управљање светом. Наш живот кроз 10 година биће сасвим другачији, веома ће се изменити и ко овлада овим технологијама, у неком смислу, биће господар света“ – рекао је немачки економиста и глобалиста.

Швабово изненадно прихватање прохуманистичке терминологије, изгледа као одговор на отпор који пружа народ Великом ресету Светског економског форума.

Извор: https://boosty.to/aenigmate/posts/b6337390-833a-

Преузето са: "Сродство по избору"