Нека је срећна данашња слава — Св. Сава! Нека милостиви Господ и Св. Сава погледају на нас овде који смо се сабрали у овај дом Божји на молитву, и на оне који нису овде, на цео српски народ где год га има!

Нека нам Бог многомилостиви ниспошље: веру, љубав, мир, напредак, здравље и остале дарове, које само одозго, од Бога, можемо добити, а преко молитава Св. Саве! Дај Боже!

Св. Сава је наша слава, браћо, слава целог српског народа. Као што сви ми, појединачно, имамо појединачне светитеље Божје за своје крсне славе, које прослављамо, молимо, призивамо и држимо, тако и цео српски народ има своју заједничку славу — Св. Саву. И други народи имају своје заштитнике, свеце Божје, које свенародно прослављају. Тако Руси имају св. Владимира, Бугари св. Јована Рилског. Грци нарочато славе св. Димигрија, и т. д. Ми Срби имамо Св. Саву. Ми имамо св. Саву као патрона и заштитника нашега пред Богом, а св. Сава нас има као народ свој и паству своју.

Кога ми имамо? Имамо св. Саву, дивнога и великога светитеља, кога славе и људи на земљи и анђели на небу. Св. Сава је био велик и узвишен и док је био на земљи и кад је пошао на небо. На земљи је учинио велика и чудна дела. Јаш у младости је оставио краљевске дворе свога оца и пошао у Свету Гору Атонску, да живи испосничким и калуђерским животом. Млади краљевски син постаје пустињак и испосник. Принц Растко постаје св. Сава. Зашто то? Ради службе Богу и народу. Из Свете Горе враћа се у свој народ, али сада као — светитељ Сава. Зашто се враћа? Опет ради службе Богу и народу. Јер он долази са нарочитим циљем: да проповеда науку Христову, да просвећује светлошћу Христовом. Али убрзо опет мора да остави свој љубљени народ и да путује у далеке источне земље. Зашто сад? Ради службе Богу и народу. Тамо је св. Сава издејствовао самосталност Српске Православне Цркве. Створио је Српску Цркву, ову чудесну творевину, коју непријатељске силе нису могле никад савладати, и неће моћи. Кад је пропадала српска држава, остајала је српска Црква да чува народ. Она га је чувала и — сачувала. Св. Сава је мирио завађену браћу своју, отклањао спољашња непријатељства, много се борио, много путовао, много радио. Цео земаљски живот светог Саве је непрекидна и непрестана служба Богу и народу. Његова дела су многа и велика. Ко би то све набројио?!

Али св. Сава није чинио велика и чудна дела у своме народу само за време свога земаљског живота, него и после, са неба. Краљевски син, који се је одрекао престола и отишао у пустињу, постао је прави и стварни владар српскога народа до данашњег дана. Св. Сава је са неба владао народом. Ми смо имали краљеве и краљевство, па су пропадали; ми смо имали цареве и царство, па су пропадали, — али ми никада нисмо били без духовнога владара — владао је светитељ Божји са неба: Сава. Он је и данас духовни владар и владика душа наших. Св. Сава није никад умро; он је вечно жив. Да св. Сава није моћно владао и управљао српским народом, зар би Синан-паша ишао врлетним путем у манастир Милешево и отуда донео светитељске мошти у Београд на Врачар да их спали? Синан-паша је мислио да тиме прекрати владавану св. Саве над српским народом, али он се љуто преварио. Св. Сава је и даље владао и делао у своме народу. Он је с времена на време подизао светитеље у српском народу. Он је покретао патријархе српске на сеобе. Он је дизао устанке и свете буне у народу. Он је надахнуо читави народ за велика дела.

На земљи и са неба св. Сава је давао и дао српскоме народу један програм и један пут: Христов програм и Христов пут. Тај програм смо ми, као народ, прихватили и тим путем ми идемо. Тако је историја нашега народа везана за небо и Бога. Она није више једно бесциљно и случајно битисање на земљи од данас до сутра, него једна мисија и једна служба, служба Божјој ствари и Божјој правди међу другим народима овога света. Ми нисмо више неки мали и непознати народ, него смо велики и познати Богу и свету, јер стојимо у највишој служби, у Божјој служби. А то су све заслуге св. Саве. — Ето, браћо, кога ми имамо. Ваистину, ми се можемо похвалити и подичити са св. Савом пред другим народима на земљи.

А кога св. Сава има? Има, рекосмо, српски народ. Но, да ли се св. Сава може похвалити и подичити са српским народом пред Богом, анђелима, светитељима и свим светлим небесима Божјим? Ако узмемо народ у ширем смислу тј. народ у прошлости, у историји, онда можемо рећи да и св. Сава може бити поносан због српскога народа пред небеским силама. Цела наша историја иде светосавским путем. Диван пастир има дивно стадо. Али ми ово питање не постављамо у тако широком смислу. Ми га не постављамо нашој славној прошлости, него нама самима. Постављамо га овој генерацији која сада и овде живи и ради. Нама који смо сада позвани да остваримо свој део светосавског програма и пређемо свој део светосавскога пута. Остварујемо ли ми тај програм и идемо ли ми тим путем? Шта на то да одговоримо? Да ли да речемо: да, или да речемо: не? Ја мислим да не можемо рећи ни само "да" ни само "не", него: и да и не. Јер има нас који остварујемо светосавски програм и идемо светосавским путем, а има нас који смо напустили светосавски програм и светосавски пут.

Ми верујемо да св. Сава на небу бива жалостан због оних Срба који напуштају његов програм и пут. Он тужно обара свој поглед кад са небеског зенита погледа доле у свој српски народ и кад види, да неки Срби издају његово узвишено дело.

Како издају, питаћете? Кад не исповедају науку коју је св. Сава проповедао; кад гоне Цркву коју је св. Сава утврдио; кад пренебрегавају обичаје које је св. Сава освештао; кад не славе светитеље; кад не празнују празнике; кад не похађају храмове; кад не држе молитве; кад не говоре и творе истину и правду; кад говоре и творе грех и зло. То је издајство и то су издајници: духовно издајство и духовни издајници. То су они који са Синан-пашом кидишу да спале светитеља. То је Синан-пашин род и пород. Они хоће да понова спале св. Саву, тј. да га униште у срцима и душама нашим, да нас раставе од љубави његове. О, што чине безумни! Гоне онога дивнога и великога духовника који нас духовно обнови и усаврши. Вређају највећег Српског Светититеља и Просветитеља који нас освети и просвети светлошћу Христовом. Жалосте највећег молитвеника који непрестано бдије пред престолом Божјим и моли за српски народ. Издају њега — родитеља народа, трудбеника и пастира. А кад издају св. Саву, онда издају и светосавски народ, и све народне наде и светиње. Св. Сава је зеница народног бића. Ти скврнитељи скврнаве мученичке гробове. Ти обесветитељи потресају душе и кости предака, ратника н јунака.

Но, у овај свети дан и час нећемо даље о томе. Не желимо да нам гњев, и ако свети, помути радост овога празвика. Ми знамо да је св. Сава и данас духовни владар српскога народа, и да је српски народ, у огромној већини, верна паства св. Саве. Св. Сава је жив међу вама и у вама. Нико и ништа вас не може раставити од њега. Ни невоља, ни туга, ни мач. Непријатељи и издајници биће одбачени и развејани као прах. Јер каже реч Божја: Нису тако безбожници, нису тако, него као прах који расипа ветар са лица земље (Пс. 1, 4).

Шта, дакле, да речемо? Можемо слободно рећи, да ми имамо св. Саву заштитника пред Богом и да св. Сава нас има, паству своју.

 У овај свети дан и час припадамо на молитву св. Сави и молимо, да нам измоли од Бога милост и снагу: за оне који већ иду светосавским путем, да и даље тим путем иду; који су у светосављу јаки и моћни, да постану још јачи и моћнији. А за оне који су скренули са светосавског пута, да се опет на тај пут врате; који су у светосављу слаби и немоћни, да постану јаки и моћни.

Јер дошло је време, браћо, да сви чујемо реч св. Саве. Наше је време једно од ових тешких и страшних времена, кад нам је помоћ св. Саве нарочито потребна. Данас, како се чини, Бог је ставио Своју руку на наш грешни свет. И свет је уздрхтао и замутио се. Ратови и земљотреси. Данас је Бог, како се чини, директно ударио на нову вавилонску кулу безбожника и ова се, ето, на наше очи руши у парам-парчад. Непрозирна тама је покрила овај свет и овај век. Али у овој тами света ми Срби имамо светлост и пут: св. Саву. Стојмо, браћо, у тој светлости и идимо тим путем, па нећемо залутати и изгубити се као многи други народи, него поћи славној будућности и циљу који нам је Бог поставио. На том путу пратиће нас помоћ и благослов св. Саве.

Богу нашему и светитељу Сави нека је слава и хвала сада и увек — Амин.

Свештеник Божидар Мијач, Рабровица

„Мисионар“, јануар 1941. год. бр. 1.