Почетак мудрости је страх Господњи

Није чудно да новотарци клевећу, то су научили од свог духовног оца, али овако као што је то урадио аутор текста о деда Живану (овде:) - просто да човек не поверује! Не желим да верујем ни да је у питању рукоположено лице (али он то јесте - нап. "Борба за веру"). Он је за мене - аутор текста.

И шта му значе јефтине досетке које приписује деда Живану типа "због тебе сам пришао, да не би лагао",  или "рекао си приступите, и ја сам послушао". Да ли се тако понаша благочестив човек непосредно пред само причешће?! Какво је то стање духа, у коме се верник надмудрује са свештеником и то пред Светим Путиром?! Нема страха Господњег код аутора текста, нема ни код његовог главног јунака. 

 Зар је способност надмудривања услов да се човек причести?! Е мој пастиру, који тако подучаваш своје стадо! Тешко њему! Ђаво је одличан дијалектичар. 

Срашно је то што аутор злоупотребљава речи Св. Литургије да би збијао доскочице на рачун оца Симеона. Он, јадан, не види, од своје (духовне) беде, да је на тај начин прозвао и свете оце, и све оце који су служили и служе Свету Литургију како треба, поштујући Типик. Према аутору сви они су - лагали - и то, сваки пут, кад никога нису причешћивали. 

 Да не говоримо о томе, да се ту прозива и сам Творац литургијског текста. 

Знам људе који иду у храм где се служи новотарски и који усрдно гаје анимозитет према оцу Симеону. Клевећу га иако никада нису били у Рукумији, а камоли да им је отац нешто нажао учинио. Сада видим да су то попримили од својих новотарских "духовника" , истих оних који проповедају пре свега - љубав. Љубав према свима, па и према онима који су нас, Србе, немилосрдно истребљивали, а којима не пада на памет да се због тога кају. А добро знамо да онај ко се не каје, има намеру да чини и даље исто.

Ваша сестра у Христу Биљана