Тумански игуман Димитрије, са благословом епископа Игњатија, украо мошти брата Драгог (1944-1979) из Крњева Са „Фејсбук“ странице KRNJEVO.City преносимо текст у целости: Аутор: Марко Тирнанић РАЗБОЈНИШТВО ИЛИ ПОБОЖНОСТ 6.2.2025 године остаће дубоко урезан у предање верног народа села Крњева. Нећемо га памтити као дан духовног узрастања наше парохије, него по, ретко кад у историји Цркве забележеном "побожном" безакоњу.
Наиме, у рано јутро 6 фебруара без претходног обавештења и информисања верног народа па чак и црквеног одбора храма Светог Саве у Крњеву, игуман манастира Тумане архимандрит Димитрије, по благослову епископа Игњатија, а уз помоћ и саучесништво свештеника Радомира Јанковића и присуство свештеника крњевске парохије који су обавештени о ономе шта ће се десити, али нису хтели, или нису смели (мада и није нека разлика) да обавесте било кога из црквеног одбора, дошли и ископали мошти брата Драгог и у тајности однели у манастир Тумане. Ова крађа моштију је очигледно дуго припремана, јер су дотични прибавили потребну документацију код државних институција за овај чин. На веома лукав и православном уму несхватљив начин су изнудили потпис сестре брата Драгог, а која је при томе стара и болесна и пред законом тешко да њен потпис има валидност, да могу пренети мошти у Тумане. Дотични клирици нису се удостојили ни да обавесте родбину покојног брата Драгог. Сада учесници покушавају да своје недело представе као велико дело на славу Цркве, брата Драгог па и села Крњева. Брат Драги је био поштован широм Српске Цркве и његовом заслугом по свим српским манастирима Крњево и Крњевци су били познати. Нико од нас не сумња у светост Драгог и потребу његовог увођења у ред српских светитеља, јер и по канонима, ако се за неког зна и верује да је животом сведочио Христа и живео побожно у труду може се канонизовати иако се не дешавају чуда код моштију. У Црквеној пракси прослављање и канонизација се врше торжествено уз сабор верног народа. Само ископавање моштију се вршило уз претходну припрему и опет уз присуство верника да би слава новопрослављеног светитеља била у саборној пуноћи Цркве. Истини за вољу кроз историју је било немало крађа светиња, али то није било никада похваљено од стране Цркве. Обичај у Цркви је увек био да се светитељске мошти положе у храм којем је припадао, а евентуално преношење моштију се обављао услед неке опасности. А за храм у Крњеву, верни народ и самог брата Драгог испоставило се да су највећа опасност они који би требали да буду пастири. Изгледа да је тренутно наша парохија плен вукова у јагњећим кожама који ради својих интереса не презају ни од безакоња. Остају многа питања отворена. Зашто је све рађено у тајности, ако је циљ било прослављање новог светитеља? Зашто нису желели присуство народа? Није истина оно што тврде да се ископавање врши у неком миру него уз присуство верника. По томе испада да би верници правили неки хаос и ларму док се чин обавља. Зашто мошти нису положене у крњевски храм. Зашто су однешене у Тумане, а не негде друго? Зар на прању и сређивању моштију не треба да учествује што више свештеника и да буде уз сабрање верног народа? И напослетку да ли ће и када мошти бити враћене и свечано положене у храм у Крњеву? Дотични клирици се правдају да је брат Драги био сахрањен у мочварно земљиште и да би кости пропале, али то не даје одговор на питање "Зашто тајно?" Ако су имали побожне и добре намере зашто није смео нико да зна шта се ради? Да ли дотични сматрају вернике Крњева недостојним светитеља или је нешто друго по среди? Можда је неко од дотичних имао благодатно виђење да треба то да ураде па из смирења није хтео да обавести народ? Шалу на страну, али све ово личи на тренд комерцијализације светиња па и саме Цркве. Ако мошти не буду враћене у Крњево неће имати другог објашњења за ово недело сем да је неко увидео да ће зарада од прилога бити велика и да то не треба пустити некој сеоској цркви, јер по њиховом високоумљу сељаци не треба да располажу толиким новцем, па је исти потребно усмерити у већ прилично пуну касу Тумана и узвишено братство ће знати управљати њиме. Верни народ Крњева се моли Господу да мошти ипак буду враћене где им је место и тако се умањи штета коју су поменути клирици нанели Цркви и да се умањи горчина коју народ осећа у овим тренуцима. Како ово није само локално питање већ питање целог српског народа, о овоме треба упознати цео клир и верни народ Српске Цркве, а са циљем да се спречи безакоње и даље урушавање угледа Српске Цркве због поступака појединаца којима је очигледно профит мерило побожности. Верни народ се усрдно моли Господу а и брату Драгом да се умови и срца,свих нас, па и клирика који донеше ову смутњу, очисте од зла, а мошти да буду враћене, и да опет сви у миру и заједници прославимо Господа и његовог угодника. Амин. Извор: facebook.com/KR + + + НЕДЕЉА МИТРА И ФАРИСЕЈА Крњево, 9.02.2025. Верни народ села Крњева окупио се јутрос, пред почетак Св. Литургије покрај празног гроба Драгослава Живановића да покаже да смо нераскидиво са њим везани и да се не миримо са бахатим отимањем његових посмртних остатака. Окупили смо се и да наставимо борбу да нам се врати брат Драги, неимар и ктитор и духовни темељ цркве Св. Саве у Крњеву, чијим будућим светитељским моштима је место овде. Окупили смо се и да кажемо свима који изврћу тезе да не желимо да спречимо његово уздизање у светитеља. Сви знамо да ктитори почивају у својим задужбинама, сем ако околности то нису дозвољавале. Овде нећу понављати већ свима добро познате чињенице и личности које су планирале и извеле овај нечасни чин правдајући то светошћу брата Драгог. Изнећу само данашње предузете активности: -Окупљеном народу се прво обратио Марко Тирнанић, члан ЦО, и информисао их о овим догађајима и о наставку наше борбе. -Такође, обратило се и свештенство храма које нас је обавестило када су сазнали за ископавање -данас је у Свилајнцу владики Игњатију преко ђакона предата молба и очекујемо његов одговор Учесници ове отмице, игуман Димитрије из Тумана и свештеник Радомир Јанковић из Велике Плане очито су добро упознати са нашом реакцијом. Да би се умирио непослушни крњевачки народ, игуман Димитрије је касно синоћ послао нашим свештеницима писмо "утехе" у којем нас позива на радост због предстојеће светости брата Драгог (чему се ми не противимо). Писмо је пуно фраза које смо већ читали по друштвеним мрежама као убеђивање и правдање актера овог догађаја. Реченице су празне "као звоно које звечи" и нису одраз истинске љубави, на шта нас позива Господ. Чак поједини делови писма показују и дрскост, "оптужујући" ЦО и верни народ да спречава канонизовање и да ћемо за то бити одговорни. Верујем да смо и као појединци и као заједница стављени пред велики испит хришћанске зрелости и духовне снаге. У недељи Митра и Фарисеја, која је и недеља смирења као припрема за Велики пост, трудимо се да узрастамо у овој врлини као цариник из јеванђељске приче. Настојаћемо у нашој даљој борби, уз Божју помоћ и са смирењем као што је то чинио и наш брат Драги. Извор: /KRNJEVO.City/? Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!

|