НАСЛОВНА СТРАНАСАОПШТЕЊА Уредништво: Србо-паписти су много нервозни - покушавају да застрашивањем ућуткају народ (видео)
Уредништво: Србо-паписти су много нервозни - покушавају да застрашивањем ућуткају народ (видео)
петак, 21 фебруар 2025
Недавно је, у храму Светог Димитрија у Београду, говорио Петар Богдановић, „викар“ Првослава (Порфирија) Перића.
Петар се просто погубио, као теле на вашару, па је изгубио из вида да не говори у Ватикану, где је недавно водио хор из Ниша (овде:), већ у српском храму.
Народ му се смеје на небулозе које је налупао, и каже „овај младенац је недорастао задатку који су му дали да обави“.
Међутим, пошто "уста говоре од сувишка срца", по речи Господњој, он говори оно што му је матерње - римокатоличко.
Папски намештеник Петар Богдановић, "викар патријарха српског" у Ватикану
Погледајмо најпре снимак, па ћемо дати наш осврт:
Једна небулоза, односно папистичка догма, коју је изрекао је:
„Без нашег патријарха (следствено и без епископа) нема нам спасења“.
Ако погледамо латинску догму о улози папе и његовој „незаблудивости“, видећемо да је то управо ово што говори "викарни" Петар. Ево те догме из пера Ивана Ханса Мерца, усташког идеолога :
„Ljubav i odanost prema Papi jest za život svakog vjernika od najveće i bitne važnosti…Isto kao što je Krist središte cijele povijesti, isto tako je i Papa središte te povijesti, ta on je vidljivi i živi Krist na zemlji...smjernice za sav naš vjersko-ćudoredni rad, privatni kao i javni dobivamo od Pape. On tumači nauk Kristov, pokazuje što je dobro i zlo… Iz ovoga posve očito proizlazi da je Papa ona podloga i nepomična pećina na kojoj je sazdana sva Crkva. Kako Crkva obuhvaća sve krajeve svijeta, sve biskupije svijeta, tako se podloga papinstva otajstveno proteže na sve biskupije svijeta. Ta kamena podloga je nepomična i sva Crkva, koja se na njoj uzdiže dobiva svoju snagu i svoju čvrstoću od te podloge. Papinstvo je također pećina i podloga duhovnom životu svakog vjernika. …Papinstvo mora biti po tome bitni dio i podloga našeg duhovnog života i naših misli, našeg htijenja i osjećanja; Papa stoga mora biti predmet našeg posebnog štovanja i naše ljubavi; dio života naše duše."
Као што видимо, то је исто рекао и "викарни" Петар.
Друга Петрова небулоза:
„На сваком епископу јесте Благодат Божија и он представља јединство наше Цркве, без Њега не постојимо“
То је ноторна лаж. Седми Васељенски сабор је дао следеће постановљење:
"Јерес одваја сваког човека од Цркве".
(Mansi 12:1022cd).
Следствено, епископ који је у јереси, не само да нема Благодат Божију, већ аутоматски престаје да буде и члан Цркве!
Учење Православне Цркве о улози епископа (односно патријарха) и народа у Цркви супротно је од првослављевско-петровско-папистичког:
Свети Кипријан Картагински:
>>Од самог почетка преузимања мога епископства ја сам почео да примењујем обичај да ништа не предузимам само по свом нахођењу, без ваших (тј. презвитерских) савета и без сагласности верног народа” ... ,,Ни воља епископа, ни воља верника нису довољни сами по себи за делање у цркви. Црква не живи и не делује по вољи човечијој, већ по вољи Божијој. Сагласност и прихватање су означавали сведочанство целокупне Цркве да су црквене власти деловале и управљале у складу са вољом Божијом..“
Петар (односно Првослав преко Петра) би да ућутка самосвесни верни народ, који види и устаје против издаје оних који су по допуштењу Божијем а по вољи закулисних сила на челу Београдске патријаршије.
То да народ у Цркви нема никаква права (осим да даје паре за Првослављеву вилу, дворове, џипове, мерцедесе, аудије и сав хедонизам „патријарха“ и „епископа“), такође је папистички концепт: Ево шта о томе каже велико светило Православне Цркве 20. века:
Архиепископ Аверкије Џорданвилски,,,Света Ревност” стр.131:
>>У старом Риму постојала два сталежа: виши, привилеговани - ,,патрицији”, и нижи - ,,плебс”, ,,плебејци”. Oва подела била је пренесена и у христијанизовани Рим: духовништво - то су ти ,,патрицији”, виши привилеговани сталеж, и обични верујући хришћани – „плебс“ , ,,плебејци”, нижи сталеж, бесправни, који обавезно само слуша, у свему се беспоговорно повинује, никада и ни у чему не смејући да се искаже.
Треба ли говорити о томе колико је таква латинска концепција противна духу истанског Православља?...
...Никада у историји наше Парвославне хришћанске Цркве обични верујући нису били бесправни и безгласни ,,плебс”, него су врло често подизали свој глас против јеретика...<<
Ево још:
Из ,,Приручника за Свештенослужитеље”:
>>Иако не поседују дар управљања ,,људи Господњи” (из 39. Апостолског правила) имају дар расуђивања и испитивања, (дар) који налаже посебан облик служења, који није поверен појединцима Цркве у њиховој свеукупној делатности. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђује (1.Кор.14,29). СВЕ ИСПИТУЈТЕ, добро се држите” (1.Сол.5,21)<<
И још један цитат:
Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.:
>>Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је
чувар благочешћа код нас увек било само тело цркве, тј. сам народ,
који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.<<
И сад, драги наши читаоци, како Првослављев помоћник Петар, у својој шизофреној папистичкој „теологији“ самом себи скаче у стомак:
„Нису мене моји индивидуални квалитети поставили овде, него сила Духа Светога“.
Лепо је што Петар и сам признаје да нема личне квалитете да буде епископ (па би сходно с тим треба да се повуче). И није једини. Нема их ни Првослав да буде патријарх, нити скоро иједан од садашњих епископа Београдске патријаршије. И знамо добро, Петре, да ниси због врлина (којих немаш) ни постављен ту где јеси; знамо добро ко те је поставио, и како си постављен (не хули на Духа Светога, који са тим нема никакве везе) и зашто су те поставили!!!
А, да би човек постао епископ, итекако су му потребни лични квалитети. Овако о томе говори Свети Апостол Павле:
„Истинита је ријеч: ако ко владичанства жели добру ствар жели. Али ВЛАДИКА ТРЕБА ДА ЈЕ БЕЗ МАНЕ, једне жене муж (неки српски епископи су само то испунили – нап. „Борба за веру), тријезан, паметан, поштен, гостољубив, вриједан да учи; Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац;...не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган…“ (видети 1. Тим. глава 3.)
Шта је побудило Петра да оспе паљбу по народу?
Прво, задатак који је добио од Првослава Перића да наплаши народ;
Друго, тај задатак је добио јер виде да их је народ скроз прочитао ко су, чији су и какви су.
Док смо ми у претходни 20 година указивали на јерес, екуменизам и новотарије, којима лажни епископи руше СПЦ, то је мало ко разумео до краја. Али сада, у актуелним световним догађајима, остали су наги у свој својој моралној ругоби.
И да имају имало части, пре свих Папорукољуб Првослав (Порфирије) Перић, повукли би се са својих места, с обзиром шта народ о њима говори.
Ево, на пример, шта народ пише у коментарима испод горњег клипа:
Manite se jeresi ekumenizma, i držite se Pravoslavne Vere, pa će nam svima biti bolje. Živite po Svetim ocima, pa će nas i oni blagosloviti. Služite onako kako vam je predano od vaših prethodnika.
Crkva je jedno...i Narodna..a patrijarh i nije...jer se nije oglasio povodom zrtava,nije uz narod,prodaje i deli crkvenu imovinu....tako da narod ima puno pravo da komentarise...i na kraju nihe narod ovde zbog patrijarha i svestenstva nego obrnuto.
Bez patrijarha nema nam spasenja? Da li to znači da se ni Sveti Sava nije spasao jer se upokojio u Gospodu mnogo pre nego što je naša crkva imala svog patrijarha?
"Bez patrijarha nema nam spasenja..." Malo smo pobrkali lončiće, čini mi se, i ono što ja znam da bez Hrista Boga nema nam spasenja, a baš se pitam kako bi rešili situaciju da Bogomladenac opet ponovi svoje rođenje, i da sve bude kao što je bilo pre 2000 i kusur godina, na koji način bi danas moderni fariseji rešili problem Sina Božijeg? Vama ne treba spasitelj, šta će Vam sem da se zaklanjate iza njegovog imena dok gradite komplekse na Dorćolu, Senjaku i gde još pa ih prodajete za 15000evra po kvadratu? Treba li Vam Sveti Jovan Krstitelj da besplatno krštava u Savi ili Dunavu ili Limu, ne treba Vam jer krštenje košta 100 evra i Svetog Jovana bi izbacili iz crkve jer krštava u drugoj parohiji bez odobrenja i još besplatno... Vama ne treba Hristos da vaskrsava Lazara jer sahrana je minimum 100 evra, a kako naplatiti vaskrsenje Lazarevo... Vremenom Hristova crkva postala je Judina crkva gde je jedino bitno kako umnožiti 30 srebrnjaka... Gospodo draga, draga braćo od tetki, prevarili ste se... Hristos Vas je pustio kao što je pustio i trećinu anđela, Hristos svakog dana plače nad Vama sve do momenta dok ne dođe Sreċni Događaj koji je za Vas kao i za Papu apokaliptičan i katastrofalan, a odgovaraćete jer ste mnogo odgovorniji od običnog sveta... Slava i hvala Bogu.
@MrDuoton
Bez patrijarha nema nam spasenja, a gde je tu Hristos ??
Да ли вам се допао овај прилог?„Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Последњи пут ажурирано ( субота, 22 фебруар 2025 )
САОПШТЕЊА 
