Карло Марија Вигано, италијански надбискуп којег је Фрањо екскомуницирао због његових конзервативних ставова и критике Фрањине политике, дао је опширан интервју

Скоро цео је био посвећен болној („деликатној“) теми миграната, а повод је било писмо.2. /20250210-леттера-весцови-уса.хтмл) од папе до америчких бискупа.

Амерички црквени либерали су се 2019. жалили  да се америчка бискупска конференција „нагиње удесно“ након два конзервативна папе заредом, да то нестаје брзо и брже ако „ако би Фрања остао још видели још 6 година видели бисмо значајне промене“.

Рок је прошао. Па, њихове наде су се оствариле, а значајан део америчког епископата критикује Трампову политику депортовања илегалних имиграната. Практично тужећи председника за укидање финансирања , они га, у теорији, критикују са позиције изнесене у папском писму је дужност хришћана да пожеле добродошлицу свима, „искорачивши из своје зоне комфора“. И, наравно, да се изјасни против депортације.

 Рекло би се, какву корист има Фрања од тога што се његово стадо разводњава избеглицама, а у Европи најчешће неасимилираним мигрантима из Африке и Азије? Зашто се тако често и тако горљиво залаже за подржавање тока миграција?

Вигано примећује да је миграција једина „осетљива“ тема коју Фрањо „пумпа“ на увек позитиван начин.

Папа горљиво брани људско достојанство миграната, иако у другим ситуацијама у којима се газило и гази људско достојанство – абортуси, трансродна идеологија наметнута деци, сурогат мајчинство, дечија проституција – говори амбивалентно и избегавајући, па чак и прећуткује ове проблеме.

Очигледно није реч о Фрањиној изузетној љубави према човечанству.

Познат је по томе што доноси тешке, понекад окрутне одлуке, а његово лицемерје је евидентно у начину на који се опходи према обесправљенима на свом прагу.

 Вигано се присећа како су просјаци добијали бесплатан ручак из Ватикана само уз предочење потврде о вакцинацији.

Тема милосрђа за мигранте прво постаје политичка, а потом, трудом Фрањиних штићеника, готово теолошка.

Фрањино створење, новопечени бискуп Детроита Едвард Вајзенбургер, предложио је изопштавање граничара који задржавају илегалне имигранте који покушавају да пређу границу.

Упорни присталица абортуса, Бајден је тако из Франциска изашао као оправданији од хипотетичког граничног стражара који поштује закон.

Штавише, Фрањо и „дубока црква“ иза њега тврдоглаво игноришу чињеницу да миграције избацују енергичне, предузимљиве и (често) образоване младе људе из афричких и азијских земаља – оне који би могли да преобразе живот у овим земљама на боље – и уместо тога их претварају у издржаване, делинквенте или робове.

Фрањо је далеко од идеје да се миграцијом замени старија популација Европе и недостатак радно способних људи. Иначе би предложио много деце као лек – али он, напротив, презирно говори о онима који „сматрају да католици треба да буду као зечеви“ – и воли да се слика са децом мешовитих раса, „без образовања и културе, без земље, без домовине“.

На позадини ове наклоности према свему мрачном, чини се да Фрања уопште није заинтересован за хришћане „старе школе“. Ватикан систематски игнорише прогон хришћана у Европи и у оним земљама из којих мигранти не долазе у Европу – на пример, у Кини. Шта је разлог?

Фрањо је, сматра Вигано, намеравао да жртвује Европу ради страног освајања. Њему и његовим сарадницима није потребно одмерено усељавање са асимилацијом и преобраћењем у хришћанство оних који траже бољи живот. Оно што је потребно, напротив, јесте увоз сиромаштва, хаоса и туђе културе. На основу (или на рушевинама: како се испоставило) хришћанства створиће се ружни сурогат за „нове Европљане“ – нова религија културног, еколошког, инклузивног глобализма.

И Фрања и реформисана црква под његовом контролом ће тако себи заложити место у Новом светском поретку.

Актуелни папа, са становишта рашчињеног надбискупа, представља прецизно и ефикасно оруђе глобалиста, који имају користи од трајне друштвене кризе која их присиљава и омогућава да мењају постојеће националне законе и мењају своја национална законодавства.

Преко Фрање, подршка имиграцији може бити догматизована и католичко бирачко тело се може одвојити од Трампа како би се обезбедио повратак глобалиста на стварну власт у најутицајнијој земљи на планети.

Међутим, пупчана врпца која повезује дубоку цркву са дубоком државом је пресечена, прекинувши доток новца УСИАД-а у касе либералних католичких добротворних организација.

Потез Трампове администрације изазвао је повике истинског личног очаја оних који су своју каријеру направили под Фрањом, као што су Блез Супич и Џејмс Мартин, чак и ако су њихови протести били приказани у алтруистичком облику „ово ће довести до смрти и патње“.

Чудном коинциденцијом, ова иста група ултралиберала аполитички је ћутала када су претходне власти предузимале мере које су биле у супротности са хришћанском доктрином.

Фрањо, подсећа Вигано, позива на „сиромашну Цркву за сиромашне људе“ – одакле такав патос у финансијским стварима?

 Контрадикција је, међутим, очигледна. Великодушна подршка државе уклапа се у концепт глобалиста, јер чвршће везује државу и Цркву, безбедно је причвршћујући за идеологију коју промовишу глобалисти.

Истовремено, црквени ултралиберали су „страшно удаљени од народа“ коме намећу свој нови катихизис. Да то није случај, онда искључење из вишемилионског буџета УСАИД-а не би било тако болно.

Међутим, обични верници не гласају новчаником за ове иновације у доктрини, а пројекти попут Заједнице Светог Егидија осуђени су на пропаст без уливања средстава споља.

Вигано упоређује новац који су католичке организације добиле од УСАИД-а са 30 сребреника које ће платити нови Синедрион (читај: глобалисти) новим Јудама које ће пронаћи међу прелатима, да би им ови предали Мистичко Тело Христово.

 „Међутим, та свест не треба да нас наводи на помисао да је Црква само заједница људи, нити да јој приписујемо грехе који су укаљали Њене недостојне службенике.

Зло које видимо око себе мора се разоткрити и против њега се борити, а не смемо заборавити да Црква, као Невеста Христова, чак и понижена, макар и мучена од својих џелата, остаје једини ковчег спасења у овом свету.

Превод: "Борба за веру"