МОСКВА, 16 фев — РИА Новости, Виктор Жданов.

Техномагнат, хомосексуалац, шеф „мафије“ и политички философ – иза леђа председника САД стоји најутицајнија сила на западној хемисфери. Реч је, пре свега, о једном човеку. За разлику од Илона Маска, Питер Тил познат је уском кругу – ипак, управо он се може испоставити „сивим кардиналом“. О томе, ко је у Белом дому домаћин читајте у материјалу „РИА новости“.

Главно је – бизнис

О размери утицаја Тила на Белу кућу говори једна чињеница: његов послушник, подпредседник САД, Џеј Ди Венс. Упознали су се 2011. године. Тај сусрет Џеј Ди је описао као „један од најважнијих догађаја у животу“ и признао да је његова гледишта у многоме одредио Тил.

Наредних година, будући потпредседник је радио у Тиловој инвестиционој компанији „Mithril“, чије је име преузето из омиљених књига предузетника о „Средњој земљи“. На сенатским изборима 2022. Венс је добио, од свог покровитеља, рекордну суму икада дату једном кандидату: 15 милиона долара. Како је показало време, опклада се у потпуности исплатила.

Такие широкие перспективы Тилю открыл бум интернета, поразивший мир на закате прошлого века. Молодой американец немецкого происхождения мечтал создать совершенно уникальный на тот момент способ платежей взамен традиционной системы с бумажными деньгами и чеками. В 1999 году он стал сооснователем известной компании PayPal, которая сегодня управляет онлайн-переводами во многих странах мира.

Выходцев из руководства компании (и не только их) называют не иначе как "мафией PayPal", а Питера Тиля — ее "доном". Неудивительно, ведь многие из них впоследствии возглавили множество успешных проектов — от видеохостинга YouTube до систем искусственного интеллекта.

Победа Трампа открыла для них двери в Белый дом. Вероятно, Маск никогда бы не занял такое место в политических кругах, не будь он членом "группировки". С Тилем его связывает давнее деловое взаимовыгодное партнерство. Известно, что в 2002-м Маск выручил с акций PayPal 165 миллионов, большую часть которых вложил в SpaceX и Tesla.

Тако широке перспективе за Тила отворио је бум интернета, који је погодио свет крајем прошлог века. Млади Американац немачког порекла сањао је да створи потпуно јединствен начин плаћања, у то време, који би заменио традиционални систем са папирним новцем и чековима. Године 1999. постао је суоснивач познате компаније „PayPal“ која данас управља онлајн трансферима у многим земљама света...

Победа Трампа отворила је, за њих, врата Беле куће. Маск вероватно никада не би заузео такав положај у политичким круговима да није био члан ове „групе“. Са Тилом њега повезује дугогодишње, обострано корисно, пословно партнерство. Познато је да је 2002. Маск зарадио 165 милиона долара од акција ПејПал-а и од чега је већину уложио у компаније „SpaceX“ и „Tesla“.

Ћутање Албиона

Уосталом, систем интернет плаћања није једини пословни интерес Тила, чије се финансијско богатство данас процењује на 11,2 милијарде долара. Под утиском напада 11. септембра, креирао је и систем за прикупљање и обраду података „Палантир“. Први инвеститор била је ЦИА. Тренутно га користе како америчке безбедносне структуре, укључујући Пентагон, тако и комерцијалне, попут банака.

Од избијања сукоба у Украјини, „Палантир“ пружа подршку Кијеву, укључујући помоћ у „прикупљању обавештајних података, безбедном премештању трупа и тачнијем навођењу дронова и ракета“. Поред тога, компанија пружа војну помоћ Израелу.

Успех у послу отворио је Тилу пут у политику. Године 2016. постао је донатор Трампа, али је касније због тога зажалио. У једном интервјуу је чак изјавио да више никога неће подржавати на изборима. Ипак, касније се (опет) предомислио.

"Ја још увек одлучно подржавам Трампа и Џеј Дија. Решио сам да не донирам новац за политичке циљеве, али им помажем на сваки могући начин", изјавио је Тил уочи гласања.

Познато је да се почетком 2024. године овај предузетник састао са тадашњим министром инвестиција Велике Британије Домиником Џонсоном. Како преноси „Фајненшел тајмс“, Лондон није објавио детаље јер су током разговора изнети „Тилови ставови и његов приступ важном политичком питању”. Речено је да би обелодањивање могло нанети штету америчко-британским односима.

Мафијашки мислилац

Само подршка америчким политичарима Тилу није довољна. Већ 30 година отворено позиционира себе као конзервативно-либертаријански мислилац. Политички ставови милијардера почели су да се формирају још у детињству. Нетрпељивост према телесном кажњавању и школским униформама усадила је у њега одбојност према једнообразности и прописима, што га је учинило доследним присталицом индивидуализма.

На полици са књигама младог Тила, поред научне фантастике Исака Асимова и фантазије Толкина, налазила су се радови либертаријанског идеолога Ајн Ренда. Поред осталих, његов идол био је и 40. председник САД Роналд Реган, чији је тврди антикомунизам изазивао дивљење будућег предузетника.

Управо осамдесетих година прошлог века у уму будућег милијардера укоренила се идеја о смањењу социјалне подршке друштву. По његовом мишљењу, слобода и демократија су данас неспојиви појмови.

„Од 1920. године, значајно повећање броја прималаца социјалне помоћи и давање бирачких права женама (двема групама које сe, као што је познато, непомирљиво противе либертаријанцима) преобратило је појам „капиталистичке демократије“ у оксиморон (оксиморон дословно значи: оштроумна лудост a често се назива контрадикторношћу или противречности у служби хумора), написао је Тил 2009. Године.

Давне 1995. године, Тил и Дејвид Сакс, (који су постављени на место одговорних за развој вештачке интелигенције и криптовалута у Трамповој администрацији), написали су књигу под називом „Мит о разноликости“, у којој су оштро критиковали идеје позитивне дискриминације, политичке коректности и мултикултурализма. Двадесет година касније, у свом есеју „Против Еденизма“, милијардер је подвргао критици зелену агенду, која спречава науку и технологију да граде „светлу будућност“.

Идол милиона

Без обзира на своја технократска уверења, Тил је више пута изјављивао да у основи његовог погледа на свет лежи хришћанска религија. Вероватно је управо он утицао на однос према вери Илона Маска, која се драстично променила прошле године.

„Ја нисам уверен да постоји нека врста суперсвести која прати сваки наш покрет, оцењује га по неким критеријумима и одлучује да ли ћемо ми после смрти завршити на једном или другом месту“, рекао је оснивач „SpaceX“-а 2013. године. А сада тврди да „силно верује у принципе хришћанства“.

Посебан успех "Тилизам" има у Силицијумској долини. Филозофија пренебрегавања правила ради напретка импонује многим младим предузетницима на Западној обали САД-а. Водећи курсеве и обуке на Станфорду, Тил није само предавао штафету новом покољењу „технолошких Атлантиђана“, него је и стварао везе. Зато у високотехнолошкој индустрији има много његових штићеника – војника „породице“.

И није без разлога што се политички мотиви могу пратити практично у свим делима и наступима милијардера. „Техно мафија“ мора остати јединствена у својим политичким ставовима заснованим на гледиштима „дона”. Уосталом, тешко да ће милијардер делити исте ставове са другим члановима Републиканске партије.

Као противник абортуса и поборник америчке демографије, Тил је такође и отворени геј. Он подржава организације за заштиту права сексуалних мањина и бори се против забране истополних бракова.

Тил има амерички и новозеландски пасош. Рођен је у Немачкој, у Франкфурту на Мајни, у породици инжењера-хемичара. До пресељења у Калифорнију 1977. године, живео је у Јужној Африци и Југозападној Африци (данашњој Намибији).

Као геј имигрант не уклапа се у традиционалне представе републиканског конзервативног естаблишмента. Можда управо зато Тил више воли да остане у политичкој сенци, док истовремено Маск демонстрира да су врата Овалног кабинета за њега увек отворена.

Тако, док се Трамп „бори“ против дубоке државе, иза њега расте ништа мање омрзнута утицајна сила, која, за сада, чини прве кораке. Где ће довести Америку овај тајни експеримент - велико је питање.

По материјалу са РИА "Новости"

Приређивач: "Борба за веру"