Америка, дојучерашњи непријатељ Руске Федерације, сада се, под добронамерним притиском председника САД Д. Трампа, убрзано претвара у, ако не блиског пријатеља, онда партнера у проналажењу излаза из кризе старог светског поретка.

Дипломатија Лаврова-Ушакова спремна за дуге преговоре: Трампов мировни план за Украјину је нејасан руском Министарству спољних послова.

А лични представник председника Путина Кирил Дмитријев свим срцем и свим својим мислима приближава договор са САД о брзом окончању сукоба на украјинском позоришту војних операција.

Из коментара К.Дмитријева у интервјуу за штампу 18.02.25. и важних коментара јеврејске организације Хабад, може се претпоставити да се услови договора са руске стране тичу следећег:

– САД ће обновити инвестициону сарадњу са Руском Федерацијом у заједничким пројектима на Арктику.

– 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине на Западу ићи ће на обнављање територије Украјине која је ушла у састав Руске Федерације (Херсонска и Запорошка област).

- Југоисток Украјине: Одеса, Николајев, Дњепар, Херсон, Запорожје и Харков ће се одвојити од Украјине и постати део Новоросије („Небески Јерусалим“ или другачије Нова Хазарија) под војним окриљем Оружаних снага Русије у Републици Крим.

 Руска влада је у својој Стратегији развоја базе минералних сировина до 2050. године признала своју зависност од увозне опреме за вађење и истраживање минерала. На њега отпада више од 90% опреме за бушење, 50% рударске машине, 30% земаљске геофизичке опреме итд.

Ово објашњава компромис Кремља по питању услова споразума окончање сукоба у Украјини на миран начин, пре свега у смислу америчког развоја природних ресурса на Арктику.

Могуће је да се ради о привлачењу Американаца у пројекат Арктик СПГ-2, који је замрзнут након што је Министарство финансија САД 14.09.23  увело санкције компанијама које пружају инжењеринг, грађевинске и транспортне услуге за пројекат. Санкције су погодиле компаније и пловила укључена у логистичку структуру за транспорт гаса из постројења „Јамал СПГ“.

Као резултат тога, пројекат, који је био од стратешког значаја за руску владу, фактички је престао са радом, а страни учесници – Кина, Француска, Јапан – су побегли.

Дакле, суштина договора САД са Руском Федерацијом на Арктику се састоји у избацивању Кине, пре свега, из развоја природних ресурса региона, и подсећа на шему избацивања Британије из развоја нафте на Блиском истоку, која је настала као резултат Квинсијевог пакта.

Квинси пакт је био споразум који је потписан непосредно након конференције на Јалти 14. фебруара 1945. на броду америчке морнаричке крстарице Квинси у Суецком каналу између председника Рузвелта и краља Абдула Азиза Ибн Сауда. Пакт је постао основа за петродолар као глобалну валуту.

Кина је сада постала највећи увозник нафте. А током протеклих неколико година, Саудијци су постепено повећавали продају сировина за јуане. Данас је 25% њиховог извоза у кинеској валути.

Према неким извештајима, Саудијска Арабија није обновила "50-годишњи споразум са САД" који је истекао 9. јуна 2024. године.

Ситуација на тржишту нафте и гаса није охрабрујућа за САД. Трампова администрација је посебно забринута због стратешке интеракције Кине са Русијом, коју САД намеравају да униште као приоритет.

Дакле, званична дипломатија Лаврова-Ушакова/Рубио-Валца и комерцијални договор специјалних представника К. Дмитријева/С. Виткофа се одвијају паралелно различитим темпом и имају за циљ различите резултате.

 Руска дипломатија истиче да је „руско-кинески спољнополитички однос најважнији фактор у светским пословима. Она је стратешке природе, није подложна спољном утицају и није усмерена ни против кога“.

А Си је Русију и Кину назвао „добрим суседима који не могу да се дистанцирају, и правим пријатељима који деле радости и туге, подржавају једни друге и развијају се заједно“ (телефонски разговор В. Путина и Си Ђинпинга, 24.02.25.).

Док у споју три силе, непосредни изгледи америчко-руских и кинеско-америчких односа, које САД граде на комерцијалној основи, остају изван оквира званичне политичке реторике.

Биографија –

Андреј Петрович Девјатов је руски писац, публициста и политиколог. Обавештајац, војни стручњак за Кину, пуковник. Ратник интернационалиста, учесник војних операција и специјалних обавештајних операција. Члан Савеза писаца Русије, редовни члан руског огранка Међународне академије за студије будућности (Брисел), секретар Савеза војних руских стручњака за Кину. Андреј Девјатов је дипломирао на Војном институту за стране језике у Москви. Након учешћа у арапско-израелском рату 1973. године, регрутован је у ГРУ Генералштаба Министарства одбране СССР-а. Године 1976. први пут је послат у Кину под дипломатским покрићем. Укупно, током четврт века службе, биле су три такве мисије, у укупном трајању од 11 година...

Превод и приређивање: "Борба за веру"