Велики пост је почео. Ове године његови датуми се поклапају за православне и римокатолике, али ово је, наравно, само спољашња случајност.

Папство, чије су вође вековима полагале право на духовно вођство западног света, дегенерисало се заједно са самим западним друштвом - и тешко је способно да инспирише своје стадо на размишљање о души, иако тренутна политичка ситуација томе погодује.

Када смо снимили последњу емисију, још нисмо знали како ће проћи састанак Трампа са Зеленским. Иако смо, наравно, очекивали „кваку“, нисмо могли ни замислити да ће украјински гангстер толико одступити од улоге која му је написана. На крају се догодило оно што се догодило – Зеља је увредио Трампа, чиме му је развезао руке: Трамп је одмах након скандала у Белој кући одржао састанак на тему смањења војне помоћи Украјини и организовања истраге о крађи новца додељеног Украјини.

Међутим, као што смо већ рекли, да би банкротирао Зеленског, Трамп треба само да искључи „Старлинк“, остављајући украјинске оружане снаге без обавештајних информација и могућности широкопојасног преноса података. Али то је управо оно што се не дешава – и не очекује се да ће се десити.

Да је скандал намештен, указује и решеност Британаца и других Европљана да се боре против Русије до победе, о чему су говорили на посебно сазваном састанку у Лондону.

Истовремено, Европа и даље намерава да се бори против Русије кроз руке Украјинаца, а можда и балтичке шумске браће – коју, међутим, нису ни сматрали потребним да позову у Лондон. За то су Европљани спремни да се одрекну последње кошуље, односно последњих Абрамса и Ф-16 (што, најблаже речено, звучи чудно на позадини повика о опасности од руске агресије).

У овој ситуацији, Русија је заузела став чекања и гледања: да је наша влада заиста била спремна да одмах договара са Трампом, сигурно би одговорила европском циркусу – барем дипломатски. Барем на британске претње затварањем ваздушног простора изнад Украјине (које је нереално спровести без помоћи САД).

Уопштено говорећи, упркос свом ПР-у и хајци, не треба очекивати било какав оштар развој догађаја од сутрашњег Трамповог говора, а још више од паневропског Сабата који се припрема за 6. март. Мир неће настати на мах магичног штапића - чак и ако једна од страна изврши рокаду или мењање фигура. Зато ћемо морати да се боримо - и да победимо. А Русија, од владе до војске, не треба да се осврће на цео овај дуготрајни политички карневал, већ искључиво на сопствене националне интересе. Штавише, то се не тиче само питања рата и мира, већ и свих сфера живота, па све до културе, коју још увек покушавамо да заменимо филмовима о проституткама, за које дају Оскаре, и другим ВК фестивалима.