Недавно сам разговарао са једним Американцем који је прешао у православље и преселио се у Русију. Он је добар човек, непоколебљив присталица руског света и користан је на информативном плану.

 Али, авај, он и даље има веома наиван однос према низу судбоносних питања. Посебно ми је одушевљено рекао да је последњих година веома ослабљена цензура на друштвеној мрежи X, где сада у пуном јеку иде проповед православља, проповеда се исправан поглед на глобализам и ток светске историје.

Осим тога, православни у Сједињеним Државама су се прилично добро показали у периоду ковид лудила, за разлику од свештенства других вероисповести, одупирали су се овом лудилу, укључујући и не дозвољавање властима да затворе своје цркве. Као резултат тога, стотине хиљада младих и образованих Американаца схватили су где је истина, прихватили су православље и постали руски монархисти.

Колега ми је радосно рекао како је све сјајно са доласком Трампа: кажу да пошто је сада дата слобода, онда ће истина победити, Америка ће се христијанизовати – кажу да ако дамо слободу у смислу информисања, онда ће на такмичењу истина сигурно победити лаж.

Морао сам мало да разочарам доброг човека подсећајући га на оштећену природу човека, која га дефинитивно више нагиње злу него добру. Интернет уопште није неутралан, чак и ако уклоните либералну политичку цензуру са њега. То уопште није амбивалентан инструмент који се може подједнако користити и за зло и за добро. Интернет бих упоредио са огромном библиотеком, у којој има много православних књига, материјала корисних за примењене активности, за учење. Али у исто време ова библиотека садржи немерљиво више окултизма, порнографије, пропаганде насиља и дроге, и псеудонаучне, заводљиве глупости. За коју грађу из такве библиотеке ће људи највероватније бити заинтересовани, посебно деца и млади? Наравно, деструктивну!

Управо зато нам је потребна православна монархија, која чврстом руком пресеца искушења, поставља сатанисте на њихово место, пружа „инфраструктуру за спасење“, гради цркве и просвећује народ. Под републиком, деградација је једноставно математички неизбежна. Питао сам једног Американца колико је људи у САД последњих година прешло у православље и постали бољи људи, а колико су постали наркомани, криминалци, развратници? Није имао шта да одговори...

Не, морамо се суочити са истином: чак и ако цензура у Америци остане донекле ослабљена, деградација ове земље ће се и даље наставити, и то брзим темпом. Али у стварности, ситуација је у блиској будућности још гора, пошто ће либерална цензура поново бити појачана, и то у још горој верзији него раније.