У Прву недељу Часног поста, која се зове још и Недеља победе Православља, православни читају Синодик – православно исповедање вере и анатеме које су, кроз историју, бацане на јеретике. У Синодику Руске Православне Цркве из 1904. године, између осталих, анатемисана је и јерес да је душа смртна (видети ниже), коју јавно исповеда епископ браничевски Игњатије Мидић.

Поред ових анатема, Руска Загранична Црква је у Синодик унела и анатеме на екуменисте, масоне, теозофе, спиритисте, врачаре...

Отмещущымъ безсмертіе души, кончину вѣка, судъ будущій и воздаяніе вѣчное за добродѣтели на небесѣхъ, а за грѣхи осужденіе, Анаѳема! (трижды).

Онима који одбацују бесмртност душе, крај света, будући суд и вечну награду за врлине на небесима, а за грехе осуду, анатема! (трипут)

(овде:)

+ + +

Анатеме које је додала РПЦ:

Теософомъ и прочымъ еретикомъ, дерзающымъ глаголати и пребезумнѣ учити, яко Господь нашъ Іисусъ Христосъ не единожды на землю сниде и воплотися, но множицею воплощашеся, такождѣ и отрицающымъ, яко истинная премудрость Отчая есть Сынъ Его единородный и вопреки Божественному Писанію и ученію святыхъ Отецъ ищущымъ иныя премудрости, Анаѳема! (трижды). (1932.год.)

Теозофима и другим јеретицима, који се усуђују да говоре и пребезумно уче како Господ наш Исус Христос није једанпут на земљу сишао и оваплотио се, већ се многоструко оваплоћује, такође и онима који одричу да је истинита премудрост Очева, Син Његов јединородни, и онима који траже другу премудрост упркос Божественом Писму и учењу Светих Отаца, анатема! (трипут)

Масономъ, оккультистомъ, спиритомъ, чародѣемъ и всѣмъ, иже не Единому Богу вѣруютъ, но бѣсовъ почитаютъ, и не Богу смиренно жизнь свою предаютъ, но чародѣйнымъ бѣсовь призываніемъ грядущее вѣдѣти тщатся, Анаѳема! (трижды). (1932.год.)

Масонима, окултистима, спиритистима, врачарима и свима, који не верују у Једнога Бога, већ поштују бесове и не предају смирено свој живот Богу, већ се труде да сазнају будућност гатарским призивањем бесова, анатема. (трипут)

Отступающымъ отъ Православныя вѣры и пріемлющымъ иныя исповѣданія на соблазнъ братіямъ нашимъ и отпадающымъ въ расколы, Анаѳема! (трижды).

Онима који одступају од Православне вере и примају друге вере на саблазан нашој браћи, и онима који отпадају у расколе, анатема! (трипут)

Нападающымъ на Церковь Христову и учащымъ, яко Оная раздѣлися на вѣтви, яже разнятся своимъ ученіемъ и жизнію, и утверждающымъ Церковь не сущу видимо быти, но отъ вѣтвей, расколовъ и иновѣрій соединитися имать во едино тѣло; и онемъ, иже не различаютъ истиннаго священства и таинствъ Церкви отъ еретическихъ, но учатъ, яко крещеніе и евхаристіа еретиковъ довлѣютъ ко спасенію; и онемъ, иже имутъ общеніе съ сими еретики или пособствуютъ имъ, или защищаютъ ихъ новую ересь икуменизма, мняще ю братскую любовь и единеніе разрозненныхъ христіанъ быти, Анаѳема! (трижды). (1983. год.)

Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, које се разликују по учењу и животу, и који тврде да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када се све гране, расколи и иноверја сједине у једно тело; и онима који не разликују истинито свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и причешће јеретика довољни за спасење, и онима који  имају општење са овим јеретицима или им помажу или заступају и бране њихову нову јерес екуменизма у име братске љубави и  уједињења раздељених хришћана, анатема. (трипут)

Соблазнителемъ и ругателемъ рода человѣческаго и Богозданныя природы извратителемъ, сѣющимъ развратъ и надъ дѣторожденіемъ глумящымся, соблазняющымъ сестеръ нашихъ дѣтоубійство во утробахъ матернихъ творити и безвозрастныхъ младенцевъ, яко бездушныхъ извергати, еще же изъ ихъ тѣлесъ и крови скверную прибыль имати, Анаѳема! (трижды) [3].

Саблазнитељима и онима који се ругају људском роду и који извраћују Богоздану природу, који сеју разврат и изругују се рођењу деце, који саблажњавају наше сестре да чине детеубиство у утробама мајчиним и да избацују нерођене младенце као бездушне и који још из њихових тела и крви имају скверну зараду, анатема! (трипут)

+ + +

Анатеме Сабора источних патријараха из 1583 г.

Не слѣдующымъ обычаемъ Церкве, иже уставлены быша на Седми Вселенскихъ Соборѣхъ, такождѣ и Святѣй Пасцѣ и мѣсяцеслову, иже они правильно уставиша и предаша намъ на послѣдованіе, но желающымъ послѣдовать новоявленной пасхаліи и новому мѣсяцеслову безбожныхъ папскихъ астрономовъ; и, противясь онымъ обычаемъ [Церкви], желающымъ ниспровергнуть и развѣять догматы и обычаи Церкве, ихже мы отъ Отецъ пріяхомъ, Анаѳема!

Мы призываемъ всѣхъ благочестивыхъ и православныхъ христіанъ: стойте твердо въ томъ, еже вы пріясте, въ онемъ же вы рождени бысте и на онемъ же вы вскормлени бысте, а егда время и обстояніе призовутъ къ тому, излейте самую кровь вашу, дабы сохранить и Вѣру, преданную намъ отъ Отецъ нашихъ и сохранить ваше исповѣданіе. Остерегайтесь таковыхъ людей и бдите, дабы Господь нашъ Іисусъ Христосъ споборалъ вамъ. Да будетъ благословеніе нашего смиренія на всѣхъ васъ. Аминь.

Онима који не следе обичаје Цркве који су установљени на Седам Васељенских Сабора, као и о Светој Пасхи и месецослову (календару), који су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новојављену пасхалију и нови месецослов безбожних папских астронома, и противећи се обичајима Цркве, желећи да низвргну и развеју догмате и обичаје Цркве, које смо од Отаца примили, анатема!

Ми призивамо све благочестиве и православне хришћане: стојте тврдо у ономе што сте примили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и крв своју пролијте да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и сачували ваше исповедање. Чувајте се таквих људи и бдите, да би вам помогао Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама. Амин.

(Ово су Закључне одлуке Патријарашког Сабора 1583 г. под председатељством Патријарха Константинопољског Јеремије Прославленог, против придружених јеретика (католика, који су увели нови календар и нове обичаје у Христову Цркву и одступили од Ње). Наводи се по тексту др. Александра Каломироса „Да ли је папство Црква?“, Typos, June & July, 1965. Оригинални текст Сигилиона 1583 г. налази се у грамати Кодекс 772 библиотеке Свето-Пантелејмоновог манастира на Светој Гори Атос, као и у Кодексу 285 келије „Акатистна“ светог скита «Кафсокаливја» на Светој Гори Атос.)