ФРАЊИН И АМЕРИЧКИ ЧОВЕК ЗА НОВОГ ПАПУ ЈЕ КАРДИНАЛ ПЈЕТРО ПАРОЛИН

Данас је све могуће Фрањина болест се чудно поклопила са доласком Доналда Трампа на власт „Папино стање је стабилно, што указује на позитиван исход лечења“, наводи се у једном од најновијих саопштења прес службе Свете столице, објављеном 8. марта.

Наравно, може се говорити о благом побољшању, али лекари опрезно држе уздржану прогнозу, прецизира се.

Подсетимо, 88-годишњи Фрања је 14. фебруара хоспитализован са билатералном упалом плућа. Његово стање је 23. фебруара оцењено као „критично“, затим је ситуација почела да се поправља, али је првих дана марта доживео два акутна бронхоспазама одједном, након чега је поново прикључен на респиратор.

Све ово време, католички свет врви од прича о томе шта ће се догодити са Ватиканом ако папу Фрању замени други понтифекс на Светој столици?

„Ја мислим да у вези с тим неће доћи до револуционарних или чак било каквих озбиљних промена у политици Ватикана“, каже Олга Четверикова, доктор историје и ванредни професор на Московском универзитету за право и финансије.

— Главни тектонски помак, који по свом значају није био сличан Великој француској револуцији 1879. године, догодио се још 60-их година прошлог века, после Другог ватиканског концила, када је руководство Ватикана у потпуности дошло под контролу спољних сила које су представљале интересе различитих заједница у сенци и мафијашких структура.

Као резултат дугогодишњег мукотрпног рада, они су припремили и упознали свој народ, омогућивши Католичкој цркви да ступи у такозвани међурелигијски дијалог са другим религијама, које, према новом учењу, такође садрже „семе истине“.

Истовремено, у складу са идејом „обнове“ („ађорнаменто“), Католичка црква се потпуно отворила савременом свету са својим нормама и стандардима, урањајући се у секуларну стварност. Од тог времена, све папе, почевши од Павла VI, дошле су под контролу политичких снага повезаних са највећим светским пословима. Ове снаге су сукцесивно ревидирали ватиканску догму, а затим променили литургију у складу са протестантским духом. Остала је последња неосвојива тврђава – норме хришћанског морала и етике, али је и овај бастион коначно пао у време садашњег папе језуите Фрање, који је прокламовао толеранцију у односу на „нове” норме породичне политике и признавао тоталну дигитализацију као корист за хришћански свет.

Тако је Ватикан коначно прешао у „нову реалност“, консолидујући свој суштински ригидни систем управљања.

СП: Одакле потиче снага овог система?

— Главна нова структура у систему управљања постао је савет од 9 њему лојалних кардинала, подређених лично папи. Поред постојећег Државног секретаријата (!), формиран је и Секретаријат за економске послове, који је постао инструмент за потчињавање финансија и банака Ватикана транснационалним корпорацијама. Формиран је и секретаријат за комуникације и медије, на чијем су челу били људи који су обезбеђивали потчињавање ватиканских медијских структура тим истим корпорацијама.

Дакле, када су почели догађаји повезани са преласком на „глобално ресетовање” – дигитализација, пандемија КОВИД-а, тотална вакцинација – Ватикан, који је представљао папа Фрања, све је то очекивано подржао.

Када је СВО почела, није било случајно што је његова позиција изгледала посредно, на ивици сталне манипулације – да буде, такорећи, „изнад свађе“, делујући као главни помиритељ.

Ово је главна мисија Ватикана - да обезбеди духовно и идеолошко вођство у новом „врлом свету“.

„СП“: Ко би могао да постане нови папа да „преузме заставу“ из ослабљених руку папе Фрање?

— Ватикан је скоро на нулу свео појаву било какве опозиције у својим редовима. Постоји само неколико кардинала који се залажу за отклон од екуменизма и повратак хришћанским вредностима, а сви су приказани као очигледни маргиналци. А када се неко овде радује што је Католичка црква ослабљена, морамо разумети да је Ватикан управо тако намеравао да буде.

У том светлу, сваки од кандидата за Свету столицу ће учинити само да одржава новостворену, у суштини „швабовску“ структуру за контролу над великим масама људи који себе називају католицима, у исправном стању.

Највероватнији кандидат за улогу таквог папе је државни секретар Ватикана Пјетро Паролин, искусни дипломата и дугогодишњи Фрањин савезник, коме верује „хиљаду посто“.

Иначе, Вашингтон похвално говори о њему.

Иако не искључујем да ће се појавити неки „тамни коњ“, јер се припрема сваког папе у модерној историји, како истраживања показују, одвија углавном у сенци.

На пример, Јована Павла Другог су америчке обавештајне службе припремале за папство, које су требале да униште социјалистички систем, па је за њих идеалан био Пољак Карољ Јозеф Војтила, непознат обичним католицима.

„СП“: Једноставно одржавање система у радном стању није озбиљан задатак за следећег папу. Или још увек постоје неке нијансе?

— Задржавајући своју укупну стратегију, задатак новог папе на тактичком нивоу биће, по мом мишљењу, да одреди облик даљег промовисања његових наратива у масама. Могуће је директно препустити узде глобалне власти транснационалним корпорацијама, или је могуће учинити државни апарат посебне државе језгром новог система.

Пошто глобалисти нису у стању да брзо унапреде свој светски систем управљања, акценат је на другој опцији – администрацији САД, коју Доналд Трамп оштро преобликује.

Његов пројекат „Звездана капија“ је систем доминације највећих корпорација Блек Рок нивоа у оквиру америчког државног апарата под MAGA сосом. И назовимо ствари правим именом – у суштини, ово мирише, углавном, на технофашизам. Савршено разумемо ко је Илон Маск и ко му је био деда.

„СП“: Али папа Фрања се попео на Свету столицу као либерал. Одакле долази технофашизам?

– Да, папа Фрања је отклонио све препреке на нивоу моралне слободе. Али да подсетим да је језуита, а главна одлика језуита је максимална мимикрија према овом свету.

Подсетимо се да је у годинама војне хунте у Аргентини под председништвом генерала Виделе, тадашњи поглавар аргентинских језуита и члан хијерархије аргентинске цркве Хорхе Бергољо, како су тада звали папа Фрања, подржавао политику војске и ћутао о њиховим злочинима.

Што се Паролина тиче, он ће се савршено уклопити у овај нови оквир. Ова помисао је нехотице подстакнута чињеницом да се болест папе Фрање чудно поклопила са доласком Доналда Трампа на власт. Још једна чудна коинциденција је да када је амерички председник започео преговоре са Зеленским, папино здравље је почело да се побољшава. А после скандала у Овалном кабинету, његово здравље се поново чудно погоршало.

„СП”: Ако је са Америком и Ватиканом све мање-више јасно, како се могу градити односи Ватикана са Русијом у случају промене понтифекса? Да ли ће покушати да још оштрије, сликовито речено, искушају Руску православну цркву?

— Да будем искрен, по мом мишљењу, оно најгоре у односима православне и католичке цркве већ се догодило 2016. године у Хавани. Тамо су папу Фрању називали „братом“ православних хришћана. У то време се много причало о томе како је ово кобна грешка, да се такво кршење духовних закона не опрашта...

Католицизам, са својом „јереси папизма“, једноставно не може бити у братским односима са истинским Православљем, посебно с обзиром на све недавне догађаје. Ово је идеолошка „рачва“ за Руску православну цркву: или она иде својим путем са сопственим системом вредности, или ће се неизбежно интегрисати у овај глобалистички поредак.

Трећег пута једноставно нема, ма колико се сада трудили да га измисле. Још имамо времена да се вратимо, али га је све мање.

Превод: "Борба за веру"

Извор: svpressa.ru