06.03.2025 | www.kla.tv/36834

Није случајно што је ЕУ временом добијала све већи утицај и политичку моћ над својим државама чланицама. Још 2010. Џорџ Бертон, шеф кабинета једног од оснивача ЕУ, рекао је у интервјуу: „Оно што је постигнуто у Европи једног дана ће бити применљиво на нивоу светске владе. Како је то данас планирано и инсталирано током много деценија?

+ + +

Почеци ЕУ сежу до 1950-их година. 9. маја 1950. тадашњи француски министар спољних послова Роберт Шуман изнео је идеју да се француско-немачка производња угља и челика стави под заједничку управу. Ово је ушло у историју као „Шуманов план“ и довело до оснивања Европске заједнице за угаљ и челик у априлу 1951. године. ЕУ стога сваке године слави Дан Европе 9. маја. Европску економску заједницу су 1957. године основале државе Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Савезна Република Немачка Римским уговором. Временом се ЕУ све више формирала у политичку унију која је стицала све већи утицај и политичку моћ над својим државама чланицама. …

Године 1987. заједница, која је до тада била усмерена на економску сарадњу, трансформисана је у политичку унију. Уговор из Мастрихта 1992. довео је до проширења на заједничку спољну и безбедносну политику. У каснијим реформским споразумима, наднационална политичка овлашћења ЕУ су се стално проширивала, а националне владе су обезвлашћене. У неколико реформских споразума, последњим у Лисабонском уговору 2009. године, наднационална овлашћења ЕУ проширена су корак по корак. Ово је довело до тога да се око 90% закона у државама чланицама ЕУ данас бави имплементацијом закона ЕУ. Ово представља огромно ограничење суверенитета једне земље чланице ЕУ и показује њен огроман утицај на законодавство. Очигледно није случајно, што се суверенитет свих националних држава све више мора предавати вишој инстанци – у овом случају ЕУ. Једном изјавом Џорџа Бертона, једног од оснивача ЕУ, који је био шеф кабинета за време Жана Монеа, да се наслутити шта се крије иза тога: Бертон је у интервјуу 2010. рекао: „Оно што је постигнуто у Европи једног дана ће бити примењиво на нивоу светске владе”.

Поред Роберта Шумана, међу најзначајнијим оснивачима ЕУ су државници Рихард Куденхове-Калерги, Жан Моне, Пол-Анри Спак, Валтер Халштајн и Јозеф Ретингер. Рихард Куденхове-Калерги После Првог светског рата, постојали су разни напори да се европски народи уједине под једном државом.

Један од њих је и Паневропска унија, коју је 1922. године основао Аустријанац Рихард Куденхове-Калерги. Барон Луис Ротшилд је подржавао паневропски покрет.

 Године 1946. британски премијер и масон Винстон Черчил одржао је говор у Цириху који је написао Куденхове-Калерги. У њему је позвао на оснивање „Сједињених европских држава“. Куденхове-Калерги је и сам био масон и основао је првобитну масонску ложу ПАН-ЕУРОПА 1947. Жан Моне (1888 – 1979) и Роберт Шуман (1886 – 1963)

Слободни зидар Жан Моне написао је историјску декларацију којом је тадашњи француски министар спољних послова Роберт Шуман представио оснивање Европске заједнице за угаљ и челик 9. маја 1950. године. Жан Моне је заузврат био први председник Европске заједнице за угаљ и челик од 1952. до 1955. године. Џорџ Бертон је у то време био начелник штаба под Жан Монеом. Бертон је, осим тога, 1973. године био суоснивач Трилатералне комисије, организације коју су створили Дејвид Рокфелер и Хенри Кисинџер као део глобалне владе у сенци.

Јозеф Ретингер [1888 – 1960]

Пољски масон Јозеф Ретингер био је један од кључних архитеката Европског покрета после Другог светског рата. Такође је важио за суоснивача неформалних Билдерберг конференција које је покренуо Дејвид Рокфелер од 1952. до 1954. Потом је био стални секретар Билдерберг групе до своје смрти 1960. године. Билдербершка конференција је од 1954. године, ексклузивни скуп светских лидера. Рођење Европске економске заједнице почиње такозваним Римским уговором из 1957. Британски историчар Ричард Олдрич открио је да је он настао на састанку Билдерберга 1956. године. Кад се погледају оснивачи, јасно се види да је ЕУ инсталирана и финансирана од стране међународне масонерије и моћника који држе конце у својим рукама. Циљ: успостављање светске владе, како је то јасно изразио шеф кабинета Жан Монеа.

Даље увиде у финансирање европских иницијатива и осниваче откривају следеће чињенице: Куденхове-Калерги је у Њујорку 1948. године, основао Амерички комитет за уједињену Европу. Финансирање за ово стигло је, између осталих, из фондација Форд и Рокфелер. Извршни директор овог комитета био је бивши шеф обавештајне службе Вилијам Џозеф Донован, а његов заменик директор ЦИА Ален Велш Далес. Донован је такође био члан Рокфелерове фондације. Ален Далес је такође од 1927. до 1969. године био у одбору организације ”Council on Foreign Relations”, који је финансирала породица Рокфелер, и сматран је једним од најутицајнијих масона свог времена. Амерички комитет за уједињену Европу показао се као главни финансијер европског покрета у целини све до 1960-их. Од свог настанка, ЕУ је финансирана и руковођена од стране моћника који су се уротили да створе једну светску владу.

Они су корак по корак поткопавали суверенитет земаља ЕУ и против воље народа прогурали агенду једне светске владе. ЕУ се развила у центар за ове глобалне стратеге, који диктира свим државама чланицама све до њиховог националног законодавства.